Delo

82 Д Е Л 0 и сувише далеко једна од друге. Тим није речено да се јединке двеју различитих врста не могу у опште међу собом оплођавати. Али увек то бива у извесним одређеним границама. Познат је већ пример са коњем и магарцем. Ако се пари кобила са магарцем добија се мазга (Equus mulus), а ако се пари магарица са пастувом, добија се мазгов (Е. hinnus). На тај начин добивени производи, укрштањем јединака које припадају двема различитим врстама, зову се мелезима или полутанима или уметцима, а још и бастардима или хибридима. Бастарди добивени укрштањем коња и магарца не могу даље да се множе, дакле стерилни су. Једна појава којој се још није могао открити прави узрок. Појаве укрштања долазе у опште међу најинтересантније појаве у области Биологије, стога ћемо ми овде и да се задржимо нешто више на посматрању тих појава. Видећемо да познавање тих појава не само што има велику чисто научну вредност, већ исто толико и практичну. Дарвин је нарочиту пажњу посветио томе питању у своме делу „Постанак Фела“, које је и на српски преведено, али само до главе у којој се говори баш о том питању. (On the origin of the species by means natural selection etc. Chap. VIII: Hybridism). Пре свега видели смо, да је оплођавање између јединака двеју различитих врста могуће, али само ако разлика у њиховом систематском сродству не прелази извесне границе. Неке се врсте лакше, а неке теже међу собом укрштају, док друге опет никако не могу. Даље опет, по правилу, ако се две врсте међу собом лако укрштају њихови бастарди треба да су плодни, а ако се тешко укрштају онда неплодни. У ствари има примера који се и сасвим друкчије понашају. Дарвин пише у „Постанак Фела“: „Има случајева где се две врсте, као што је у роду Verbascum (дивизма), могу веома лако да укрштају и да дају многобројне хибриде, али ти су хибриди знатно неплодни. С друге стране има врста, које се ретко, или са крајњим тешкоћама могу укрштати, али хибриди најзад од њих добијени врло су плодни. Чак у истом роду, на пр. Dianthus (каранфил), бивају оба та случаја". Многобројним огледима у новије време дошло се до сазнања, да се кадкад могу међу собом да укрштају чак и такве врсте, које припадају различитим класама, па чак и различитим колима у систематици. Сви успеси те врсте учињени су са бескиччењацима. Тако Морган је успео (1894) да јаја од Asterias Forbesii оплоди спермијама од Arbacia pustulata; исто тако