Delo

88 Д Е Л 0 витим семењем, жутим и зеленим, и то увек 3А жутих грашака, ? зелених. И то тако иде даље кроз све генерације. Та појава, која се данас у нашој науци назива менделизовањем, лепо је представљена схематски и на сл. 2. Црни круг (Р Q) представља нам жути пасуљ, а бели круг (Р 3) зелени пасуљ; њиховим укрштањем добија се ипак само жути пасуљ (Fi). Али већ у том жутом пасуљу налазе се и материјални носиоци особина зеленога пасуља, јер је тај пасуљ постао оплођавањем између полних ћелица од две сасвим различите сорте пасуља. А ми смо рекли још напред да свака полна ћелица носи на известан начин све особине оне јединке у чијим је полним жлездама постала. Дакле у жутом пасуљу Fi налазе се, али неизражени, и материјални представници зелене боје. Стога смо ми то означили једним белим кружићем испод онога црнога. Жуту боју у овом случају Мендел је назвао доминантн о м, а зелену рецесивном. Доцније је Енглез Бетзон (Batson) дао за то подесније називе, па је ону врсту особине, која је изражена, назвао епистатичном, а ону која се не види, али има'своје материјалне елементе унутра, назвао хипостатичном. Слика даље показује, да ће прва генерација биљака Fs развијена из Fi дати 1 4 зелених грашака, из којих ће се даље у свима генерацијама развијати чисто зелена сорта пасуља (F:-,, F^ и т. д.), потом V4 жутих грашака, што представља опет црни круг код F2, из којих ће се даље развијати само чисто жута сорта пасуља кроз све генерације, (F3 и т. д.) и најзад 2/4 жутог пасуља, али у коме се налазе и материјални елементи пасуља зелене боје, што је опет представљено по једним белим кружићем испод црнога. Даље све иде као што се може из слике разумети. (Наставиће се) Н. Дивац.