Delo

ПРЕВРАТ КРОЧЕОВ, или О ЕСТЕТИЦИ ИНТУИЦИЈЕ Господством Анриа Бергсона поклоњена је савременој земљи, сва појмовна и измозгана, једна философија интуиције; али је великим створитељством обдарена била земља човечанства кад јој је вечна нација Индије веру и песништво у философији Веда поклонила. Непосредним тим и бивственим појимањем васионог и људског живота, поманиталошћу у себи и дивљаштвом, злочинством и детињством, интуицијом том магијском писати философију васионо би бескрајно било, и светотајство би вечне истине било што би значило величајно откровење. Философија животности у човеку било би то, или генијално створитељство, једно свеобимно разумевање лепотом, или даром у себи, или душом; интелигентост, једна енциклопедијска и университетска, инстинкта, велико саздавање благородне, песничке све и посвећене, мудрости душине. Хераклит и Парменид су на највећи тај начин мислили и Плотин и Јакоб Беме; и као Философија Индије големи човечанству тако је бескрајно бергсонски мислио Платон. Разглабана и уживана гневном немоћношћу у човеку, или интелектом, мудрост интуиционисте причињава се силовита и голема; казана благородно човечно она је врло истинита али прадавно већ не испрофесорована и изгерманизована — него величајно певана и саздавана предивношћу. О повратку благородној мудрости или о богоналиком мишљењу проповеда разумни Латинин, о великом том мишљењу на начин Хераклита Ефежанина и хеленског Египћанина Плотина; заиста васиона ова божја није него бивање бивства и самосаздавање светотајства; духовна светотајствена, бескрајна и од правечности ватра или сила предивности. Бивање то ватрено и светотајствено васионе благородношћу се у себи спознаје и разумева, памећу душином; сазнање васмира је свељубавна преданост, вера у богоналикост или нама једнакост живота изван