Delo

94 Д Е Л 0 налико говорила кроз величајнике и предивна надземаљски самосаздавала им се у надљудским делима. Они су место писали интуистичку философију интелекта или естетику нестворитељску и половну, величајна химна били божанственој васиони и задивљеност од свог бивања, вечни поноси човечанства и величина земље; јер су собом целима саздавали велики говор, не делом или мозгом, не трећином себе или половином него животом или душом су стварали, Богом у себи. Једна естетика интуиције било би не појмовање о паклу и рају душином, протеривање појма из уметности и измишљене лепоте германски мозгујући, него пресаздавање живих богоналикости надљуди у човечански живот, претварање уметности у културу. Не ваља саможивост једног момента човечанског духа, нити ваља бола и беде Бога на Земљи, разбијање снаге створитељства коју, преболно макар колико, људство свеједно има; .не ваљају задовољства духовног госнодства човековог кад је душа обешчашћавана насиљима земље и благородности. Питање Чему? главно је и велико као култура глоба што је посао философије, а не питања Зашто? и Како? и Шта? Васиона је и живот људи са животодавном земљом саздана од божје воље, грађа јој је светотајство; питања супстанције и конструкције за вољу величине планете наше у свемиру и вољу човечанствену и стваралачку величине нас на планети решена су. Геометрија што се тиче и математика што измишљавају своје загонетке да би имале посла, и механика свих и техника што се тиче, са свима на овом глобу другим знањима и свезнањима, оне цивилизацију ваља да заснивају све страхобније као што су је, по Азијама, по Балкану и по Африци засновале већ, побеснилост и бесловесност земље ваља да савладају и силније од несаздавнице и од земаљства све васионе морају да буду побеснилошћу и сверазумношћу земље у себи. Али ко господством у себи, или мишљу духа, хоће да буде ваљан саздавник син човечанства, тај нека снагом живота који има цивилизацију земље претвара, начинима којима уме и може, у културу човечанства; нека се бије са самодршцима и гаванима бесловесног духа и нека их побија у животима; саможиве и неблагородне синове човечанства нека побија што су расипници снаге, и што су господствени били неизмерно, разблудници и беспослењаци у ствари. Влегантна су човечанства и духовите теорије осим кад су сабласно безживотни и бездушевни најгерманскије, и биће у за-