Delo

ПРЕВРАТ КРОЧЕОВ 93 одличнија ни философ не бити ни артист, болна мешавина бити и силно створитељство, него елегантан интелекат бити или магијски артифекс који су нескупи човечанству јер је култура још сва од земље и хлеба је гладна поред љих. Ништа није вероватније него да је критика чудновата креација; али he велика критика бити земљи важна као култура људи. Кад би се Анри Бергсон преводио с интелекта свог занатског у некакво човечно створитељство и кад би за културу писао место за неблагодарност на земљи или за професорства, он би био философ сутрашњице, и, културни критичар. Али је потребно имати храброст белерофонску самодављења и прождирања рођеног себе, и модерна философија, баш сутрашња и неполовна, мора довољно тврда да буде за то. Кад се Философија Интуиције рађа мајсторствима интелекта и университета а не хераклитским, парменидским, плотинским ако не платонским богоналиким створитељством идеје, онда она није велика Сутрашњој Земљи и она није пресаздавање Бога у Човечанство или Философија Културе. Умног Латинства Крочеовог Естетика Интуиције подједнако је велика болном критичарству колико и Философија Интуиције Бергсоновог Латинства. Болно одметништво као Богочовечност Земље или Културу Цивилизације поштује духовне надљуде јер су они једна животодавност земљине културе (Бог сами или Живот једна је, и свезаснивајућа животодавност културе, а иста критика је такођер моћна створитељица) и кад се каже модерна реч Интуиција, или, поврх философије, чак естетика интЈуиције, благородно радништво се у прадубинама обрадује и вољно је да угледа пред собом и задиви се културотворној једној створитељској модерној естетици. Бенедета Крочеа — најбољег и тешког међу понајбољим и заслужним — Естетика Интуиције није на сутрашњи начин одлична или право голема философија уметности и лепоте; она је преболно половна; савременом Латинству као да се не праве културни преврати. А модерном се људству ради о културном преврату Земље, и кроз нервност и физиологију неголеме али трагичне савремене уметности велико ослобођење тражи човечја душа и богоналикост сутрашња, као што кроз германско мозговање велики дух сутрашњег човечанства хоће да се пробије. Поштује критичарско претходништво будуће земље духовне надљуде, и не као главну храну културе људске једино, него као глас завршне сутрашњице у прадавним већ добима Старог Века; ослобођена душа је бого-