Dijalektika prirode

задња половина, то се предњи део загреје на 1104° а задњи на 552°, што је потпуно довољно за објашњење ефекта усијања, чак ако извршимо још и јак одбитак у корист стварно извршеног механичког рада при удару. У трењу такође ишчезава механичко кретање, да би се као топлота поново појавило; максимално прецизним мерењем оба одговарајућа процеса успело је као што је познато, Џоулу у Манчестру и Колдингу у Копенхагену да првипут експериментално приближно утврде механички еквиваленат топлоте. То исто се дешава у произвођењу електричне струје неком електромагнетском машином помоћу механичке силе напр, једне парне машине. У једном одређеном времену произведена количина тзв. електромоторне силе је пропорционална и, ако је изражена истом мером, једнако количини механичког кретања употребљеног за исто време. Ми можемо замислити да се ова епектрична струја производи уместо парном машином падајућим теретом који је потчињен дејстзу земљине теже. Механичка сила коју производи овај терет мери се живом силом, коју би терет имао кад би са исте висине слободно падао, или пак силом која је потребна да га поново попне на првобитну висину, тојест, у оба случаја се мери са ГПУ 2 ~2~' На основу тога ми налазимо да механичко кретање додуше има двојаку меру, али нас то и убеђује да свака од ове две мере вреди за потпуно одређен низ појава. Ако се ве-к постојеке механичко кретање преноси тако да се одржава као механичко кретање, онда се оно преноси према формули: производ из масе и брзине. Ако се механичко кретање преноси тако да ишчезне као механичко кретање а да се поново јави у облику потенциЈалне енергије, топлоте, електрицитета итд. једном речи да се преобрати у неки други облик кретања, онда је количина овог новог облика кретања пропорционална производу из почетно покренуте масе и квадрата брзине. Једном

Фридрих Енгелс, Дијалектика природе