Dijalektika prirode
тенцијална енергија је само негативни израз за живу силу, и обрнуто. Једно топовско зрно од 24 фунте удфи брзином од 400 метара у секунди у гвоздени зид од Једног метра дебљине неке оклопњаче и под овим околностима не изазове нмкакво видљиво дејство на оклопу. . ту 2 . . Ишчезло је механичко кретање, —-—, које је износило, пошто су 24 царинске фунте = 12 кгр. = 12 X X 400 X 400 X V 2 = 960.000 метаркилограма. Шта се десило са том количином кретања? Један мањи део тог кретања преобраћен је у потрес и молекуларну промену гвозденог оклопа. Други део кретања утрошен је на распрскавање зрна у безбројне комаде. Највећи део пак преобраћен је у топлоту и загрејао зрно до усијања. Кад су Пруси у прелазу на Алсен 1864 употребили своје тешке батернје против оклопљених зидова Ролф Краке видели су да при сваком поготку у мраку засветли нагло усијано зрно, а Витворт је још раније опитом доказао да експлозивним зрнима за оклопљене бродове није потребан упаљач; усијани метал сам запали експлозивни набој. Ако се узме да је механички еквиваленат топлотне јединице 424 метаркилограма, онда горњој количини механичког кретања одговара количина топлоте од 2264 топлотне јединице. Специфична топлота гвожђа је = 0,1140, што значи, да је она количина топлоте која 1 кгр воде загреје за 1° С. (што се узима за Јединицу топлоте) кадра да повиси количини гвожђа од | = 8,772 кгр гвожђа температуру за 1° С. Горње 2264 топлотне јединице подижу дакле температуру 1 кгр гзожђа за 3,772 X 2264 = 19.860° или 19860 кгр гвожђа за 1 0 С. Пошто се ова количина топлоте дели једнако на оклоп и метак, се 19860° метак за^— Али пошто предњи пробојни део свакако прими много већи део загрејавања, скоро двапута више него
63
Мера кретања рад