Dijalektika prirode

рада која је пропорционална почетном облику кретања. Рад је дакле промена облика кретања, посматрано са његове квантитативне стране. Али како? Кад један подигнут тег мирно виси, да ли је његова потенцијална енергија, за време мировања, такође неки облик кретања? Разуме се. Чак је Тејт дошао до убеђења, да се потенцијална енергија најзад растзара у неки облик актуелног кретања. (Каlиге [XIV, 459]). Кирхоф иде јсш много даље, кад каже (МаЈНетаКвсНе МесНатк, сгр. 32): „Мировање је један специјалан случај кретања" и таме доказује да он не само уме да рачуна него уме и дијалектички да мисли. Појам рада, за који нам је речено да је тешко схватљив без математичке механике, добили смо сасвим узгред, без икаквсг капора из проучавања обе мере механичког кретања. А у сваком случају мм сад знамо више о њему него што смо сазнали из Хелмхолцовог рада „О одржању силе" из 1862, у коме је он баш намеравао „да што јасније изложи основне физичке појмове рада и његозу непроменљивост". Све што смо ми тамо сазнали о раду, јесте то, да је он нешто што се изражава у фусфунтама, или у топлотним јединицама, и да је број ових фусфунти или топлотних јединица непроменљив за једну одре+јену количину рада. Даље, да сем механичких сила и топлоте могу и хемиске и електричне силе да врше рад, али да све ове силе исцрпљују сзоју радну способност сразмерно произведеном раду. И да из тога следује: да сума радно способних количина сила у целој природи остаје вечито и непроменљиво иста у свим променама које се у природи врше. Појам рада нити је развијен нити је рад дефинисан.*) И баш кван-

*) Нећемо доћи до бољих резузтата ни ако консултујемо Клерк Максвела. Овај каже (Тћеогу 01 Неаl;, 4Ш есћ, Топскж, 1875) на стр, 87; ТУогк 1з 4опе тгћеп геајвћапсе 1з отегооте’. 7 ) и на стр. 183; Тће епег§уо! а ћоћу 18 Iћв сарасКу &г 4от§ тогк*, 8 ) То је све што код њега сазнајемо о раду. 7 ) Рад се ствара кад се савлађује отпор. 8 ) Енергија неког тела је његова способност да врши рад.

Фридрих Енгелс, Дијалектика природе