Dijalektika prirode

стања науке ограиичимо на облике кретања у неорганској природиСвако кретање везано је за неко премештање, па било да је то премештање васионских тела, земаљских маса, атома или етарских делића. Што је виши облик кретања то је незнатније ово премештање. Премештање ниуком случају не исцопљује суштину одговарајућег кретања, али је премештање нераздвојно од кретања. Најпре дакле треба проучити премештање. Целокупна позната природа чини један систем, један општи однос тела, а ми овде под речи тело разумемо све материјалне реалности од звезда до атома, па и до етарских делића, уколико Је призната њихова егзистенциЈа. Из тога, што ова тела стоје у међусобном односу, логички спедује, да она деЈствују једно на друго, и то њихово узајамно дејство Је кретање. Већ из овога излази да се материја не може замислити без кретања- И кад даље истакнемо да је материја нешто дато, нешто што св не може ни створити ни уништити, онда из тога следује да се и кретање не може ни створити ни уништити. Овај закључак постао је неизбежан чим је васиона схвапена као систем, као повезана целина тела. А пошто је философија дошла до овога сазнања много раниЈе него што се оно учврстило у јестаственици, појмљиво је зашто је философија пуних 200 година раније од Јестаственице извела закључак о нестворљивости и неуништивости кретања. Чак и облик у коме је то она учинила још увек је савршенији од садашњег јестаственичког формулисања тог закључка. Декартова теорема, да је количина кретања у васиони увек иста, има само формални недостатак, што је израз за нешто коначно употребљен за бесконачну величину. У јестаственици међутим и данас постоје две формулациЈе истог закона: Хелмхолцова формулација о одржању силе и новија, прецизнија, о одржавању енергије, а као што 'ћемо видети, једна формулација оштро

34

Фридрих Енгелс, Дијалектика природе