Đaci i socijalizam : predavanje držano na javnom skupu studenata u Berlinu 14.(3.) decembra 1897 god. : sa dodatkom O đačkim pokretima u Srbiji

19

т c бројем нредузимача нз 1882. године, сталнО опада. Другпм речпма; показало се као гготпуно тачно тир'ћење еоднјалне денокрације да крупни капиталистичкн развитак веди потпуном проиадању ередњих слојева дадаашњег друштва, п да je крајм.п резудтах овог прдеса развптка одвајање на Једној етрани машг браја весша богахих људп, мчлионара, а на другој сдрдч. 1 ! чззаког дана еве већег броја продетара, који се пмају да боре само за свој го живох. Ове су чнњенпце ичпиеом предузећа потпуно доказане. Тако се покаs ; г;д ,да je годпне 1882. долазило на 100 лпца у индустријч ■и занату по 34'4 самостална иредузимача, докле г>« дине 1895. 24'9 - дакле, веома значајно опадав-в самоеталних предузимача у занату п индустрчјч. 'Исто je Iако и у трговинп. Овде je на 100 радиих дшда у хрговшш пре долазпло по 44*5 «амостална т; говца, сада долази еамо по 36'6.

Ово бројпо доказнвање, ово просто и голо изл ■ тање ствариог односа пшеђу разних слојева стаиовништва мора уверптп евакога. 'кашко толцко еиозоо :,t човека да расвптак социјал-демокрахекнх идеја не еа л > не може битп угушен већ, већ да све впше и biiiiiö хвата око себе. Ja држнм да je доказ тако очдт, да према њему падају сва иротивна тврђења.

Питањо je еада; да ли .ћтдскп пнтереси вдадају џ мислима њиховим? Зашто различнп друштвенп слојпвИ различно мисле? Зашто разлпчнп друштвснп еталсжч раеуђују аотпуно различт: друкчпје буржоазија, дј>јч:чије занатлије, друкчије радници, друкчије опет други •сталеж ? Из хога проста разлога, што еу њпхоиД животни интерееп у основи разлпчни. Ако je то таччо, онда je јасно да данае против социјалне демокрадије нема никаква лека, да она, па протпв, цеирестшо расте и мора растп и да државн и друштвз* ваља >тгааватч овај аскрет ма на који вачин, Не кажеч д®