Đaci i socijalizam : predavanje držano na javnom skupu studenata u Berlinu 14.(3.) decembra 1897 god. : sa dodatkom O đačkim pokretima u Srbiji

(пољпма индуотрдје, за-ната п пољопривреде, Tb je у .неколпко реченнца решење свих содијалних тешкоћа п, ; ако хоћете, решење содпјалног питања.

Шта xohe еоцдјална демокрација? „Уништење пљачкања и угњетавања човека човеком у сваком .облику на друштвеном, политШком u економском пољу.

ЈБуди треба да су сдободнп п равноправнп без разлгтке раее, пола п религије, да би могди одговоритп евом дшку дшвота као културии људп.

Да бп ово поетигао, човек треба да нма не само права већ и могућности, да бд харчонпчно и према својим иотребача развпо и образовао своје телесне и духовнс -сиоеобности, које му je природа дала.

Зато je друштву потребно да умножп колпчпну -жпвотндх п културндх ередетава тако да задовољавају 'лајвише захтеве; шуда ее јавља за свакога дужност да према својим енагама и епоеобностима ради на пропзвођењу ових животиих п културнпх средетава.

Право на ужнвање захшева обавезу рада.

Алд да би овај рад бдо што више длодан и користан, а шго вшде лријатан п кратак иотребна je асодпјацпја радних снала и шпре организовање процеса рада да највишој техничкој основп, гато претиостав.да претварање прдватне својпне у заједштчка средства за ? рад, а земље ,у друштвену својину.

,На тај ће начпн начело : сви за једнога, један -3CiiC.ee .постатп оеновнп принцип будућег друштва. Оваки :г,ма дрдва и дужиостп, алп ниједан дужности (обазе.зОбез права.“

јТако je у мало речи пзлождп ддљ соцдјалпзма. Iд,удд могу све што xohe; али да би онп иешто могли ■хтдпд морају се уверити да je иотребно, а уверење довоси беда. ХришКани кажу: беда учп просити. Мд <еодпјалдстп, кажемо: беда учи мпслдтп.

\ мп нећемо да рупгамо. културу, ми нећемо да