Đaci i socijalizam : predavanje držano na javnom skupu studenata u Berlinu 14.(3.) decembra 1897 god. : sa dodatkom O đačkim pokretima u Srbiji

ЂАЧКИ ПОКРЕТИ У СРБИЈИ

■*Н:т

Давно je већ мпнуло оно доба када су унпверситотР бши_ главне- радпонице па чак и цеихрп ровшуЦиопарнпх елемената, - Оно гато je казала велпка француска књпжевница •Жорж Санд : ,Све што ваља у буржоазпје,- то je студенат“./ вредп са.мо за пзвесно доба у животу омладинско.м, доба које je негде трајало впше негде мање, негде добило ово а негде оно обележје. У два маха омладински je покрет необпчно ггзбио на површгшу : у првој иоловгшп прошлог ве'ка,у доба Револудије и Рестаурације, у Француској и у другој половпнп његовој, после ослобофеља сељака, у Русијн Руекп 3)31.. пспуњен идеашпм тежњама и необичним самопрегорењем, и данас се бори раме уз раме са свесним раднпдтша за слободу руског народа Па и тамо он постаје све впше од главног носноца те борбе саучасником у борбн коју про летаријах 3'апочпње. У свима други.м земљама место ватренв али непоуздане ђачке борбе ступа један највеЗш друштвенд покрет, содијал-демократски радничкп покрет.

0 томе покрету, о његовсше постанку и развитку п положају студената дрема њему, говорио je Бебел у овоме своме предавању. Остајући доследаи своме материјалистичком гледишту на друштво, Бебед je пре него што би ирепоручпсг студентама нешто за идеал, иоказао да оно што им он преиоручује није иразла жеља, већ резултат посматрања друштвеног развитка. Докле се разнн субјектпвистички идеали дспредају из богате маште, дотле социјалпстпчкцлдеалпстпче; Јl3_љбјективне. аналпзс друштвених односа и поклаиа се са тендендијом друштвеног размп ка. То одликује социјалистпчкп пдеад лрема млоглм другпм пдеалима ; то издиже Бебелово' лредавање над мцогкм другпм предавањима.