Đul-Marikina Prikažnja

41

На амам отидомо собајле. Тамо свпрање, појање, бањање, и прајише сас млада-невесту што прајише, што ни си адет беше ; пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо дом . А к д дом’: донели од младожењу овна. Жене и мајка ми једнаг отидоше при тога овна, па му ништо око рогови узеше да заглеђују, пљесну се у руке, чуду се. Тике мајка ми се зар сети та узе да жене бутка, да ги праји сас очи, сао веђе да ћуту... Кутају ништо од мене, познадо, та ми никако лошо дојде. Што има?... Ручамо. Узеше да ме сплитав; ће ми сплету шивета.

аРанила Миља славеја За пуне девет године, А данаске га оотаља. Славеј си Миље говори: Немој ое, Миљо, удаваш, Немој ме мене оотавшп..."

Сплитав ме, сшштав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам,и колико словедну главу у руке, попадаше ми од главу дарови. Јербо како је која жена дошла, такој ми турила на главу; чарапе, пешкир, чевре... Римам све повише: пишин ме песма расплака, а после се досећујем бре за овој, бре-за оној.