Đul-Marikina Prikažnja

40

за Сотира, та манп се. Јербо ч’с по ч'с, па тпке: бре боли ме овој, бре болп ме оној. Бог нака обрће на добро, не на лошотињу. Тој зборејећп узе посипку, па се надлеже на њума како скршен дувар на потпрњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу пржтупкало под ложичку. А к’да се на ква с'ц изиграмо, жене сп поседаше да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану. Јутре дан, у петак, бој а. Младожења си ми прати ообајле : пештпмаљ, силаџак, шамиЈу, шамију за врзување главу, кану, боју, тас, чешаљ, лиф, сапун... Кешке 18 ) да је забрапја да прати сапун! Кешке!... У вечер ми тураЈу боЈу, и поЈу:

(( Убава, добра девојко, Не жалиш татка п мајку! Туђа је кућа, девојко, Туга годема, девојко. 0

Шене поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак. Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем прп Димитрија... Јутре дан, у суботу, амам.

18 ) Боље, камо орећа.