Đul-Marikina Prikažnja

Ете тп ги па онија, Дора Митичин , Шпшко Коста и Ђорђе Ћурчија. А татко ми Фртуна; у! у! у! а с’га се утишија. Кротко збори, та мислиш; у срце му од срдење не остаде ич ништо; а оно... ТТТто искате? Ете, аџијо, знаш. ми си дојдомо да загледамо онај черкез... Несмо, знаш, запазили што је тој Ђоша пратија, како... Изнеси ни га, жив ти Бог! Да ви га изнесем. Изнесе га; а онија гледају и: Е, неје требало овакој, ама човек... Згрешија је; људи смо... Куде је, аџијо, онај на твоју снају? Татко ич ништо не збори. Појде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи. Однеое га. Дор су Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија заглеђували снајин ми черкез, Дора Митичин си Је украја онај мој, па га однеја у Ђошини. К’д да оставу снајин ми черкез, привикаше онија двојица, божном чудејећи се: Куде си је други черкез ? Камо га Дора? Па ли, вика татко, оће да продавате башчованџије краставице и симиџије симити ? К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још