Dositej Obradović u Hopovu

““

9%

Глава ТУ Парница око манастирских земаља

могох наћи) довољно обавестио „за дђло тиготбо вашен за грунтовђ монастетрскихђ како отђ комитата, тако и хершовских оФишавтовђ бмваемви оже вљ писавји вашемђ напоминаете, како одавна тако и ново“. Ша то им, вели, не може друго одговорити, него да је за све те неприлике потанко обавестио Дворску Депутацију, и да су му тамо обећали помоћ, само треба мало чекати. „А за аренду што пишете, да сељани сказивали, да администратору за манастир“ еки грунт плаћајут“, то, вели митрополит, према привилегијама није законито.)

Крајем марта су манастири, на лично заузимање митрополитово, заиста добили конФирмацију својих земаља 25) Али погранични заплети ни с тим нису

докончани.

Чудна беху оно времена. У држави је владао апсолутизам, значи, лична воља и ђуд. Напоредо са апсолутизмом свагда процвета бирократизам којему су стубови самовољни, поткупљиви, несавесни и спори чиновници. Требаше много обијати прагове велике господе, требаше на све стране све, од мала до ве шка, обасути „дишкрецијама“, па је поступак ипак шшао веома споро, а, што је још горе, после одлуке слабији ипак не беху заштићени: жупаниски „официри“ и спахиски администратори чињаху што их беше воља. И жупанија беше у рукама немеша:: није чудо што су жупаније ишле руку под руку са спахпјама. Све је то било последица културе ондашњега друштва и схватања морала и права ондашњих људи. И од самовоље и несавесности чиновничке су страдали сви грађани.

За нас Србе био је извор невоља и неприлика и наш криви државноправни положај у овој земљи.

· 22) Хоп. Цирк. Прот. бр. 6 (8 Фебр. 1750).

_ 23) Хоп. Цирк. Прот. под 3 апр. 1750 јавља манастирима Јефтимије Радосављевић, „Аеп.-митроп. капелан и намјестник протопопски“, да су конФирмације издате 28 марта.

сав. у ВОН иза ВИ АВНЕ став 'Е РУАН