Dositej Obradović u Hopovu

94. Доситеј Обрадовић у Хопову

Привилегије аустриских царева су давале основу и подлогу лашој ексистепцији као народа у новој отаџбини. Али како смо становали на територији круне св. Отефана, угарски сталежи и жупаније су сматрале ваш: привилеговани положај као закидање њихових права, те су извођењу привилегија сметали где год су могли и колико су могли. Ми смо тако доспели као међу два камена од жрвња. Да се зло повећа, бечки двор, односно његови највиши достојанственици су према Српском Народу играли дволичну улогу. Кад год би угарска дијета, римокатоличка црква, жупапија или спахије задрли у наша привилегијална права. нас су у Бечу, између четири ока, тешили, храбрилш, обећавали нам, издавали нам чак и писмене одлуке, место да су чинили отворено оно што би једино могло помоћи: да су својим авторитетом и влашћу енергично стали на пут узурпаторима наших права. Али на то су се у Бечу одлучивали само у крајњој нужди, па и онда половним мерама.

(Овај наш тешки положај, који је много личио на седење између две столице, осетили су и наши манастири. За илустрацију навешћу један пример.

Као што је илочки администратор криво погледао на прњаворе, тако њихов привилеговани положај није био по вољи ни жупанији. Год. 1151. донесе конгрегација сремске жупаније одлуку да прњавори имају плаћати данак у жупаниску „домаћу касу“. Одлуку потврди и угареки сабор. Наравно да је Ненадовић одма протестовао код Двора. Ево како Шенадовић сам приказује ствар у једном циркулару: „Онаго времене кад смо разумели, да Их дцесаро-краљ. Величество под скоро овершеном мажарском дијетом, на молбу и Бог вест каково предложеније племените сремске вармеђе, височајше јесу резорвирали, да би монастирски прњавори у касу домашњу сад реченој племенитој вармеђи данак давали, јесмо ми у свакој понизности Их цеве.краљ. Величеству за оваку необичну новину предложили