Dositej Obradović u Hopovu

Глава У Монашки устав у Хопову 115

зарију приходити“. Том приликом су на паперти, према звонику, проширена врата и уоквирена тесаним камепом, врата са северне стране су зазидана (те се у цркву улазило па мања врата, с јужне странба у паперту на велика, испод звоника), стари, мали прозори су на цркви зазидани а већи ниже њих отворени, и црква патосана. Споља, испод крова, је мајстор на цркви извео рељефне шаре на лепу у барокном стилу које пш мало не одговарају стилу целе зграде. Велика драгоценост ове цркве и понос Хоповаца беху мошти ев. Теодора Тирона које су лежале у

скупоценом кивоту. Ретко је кад који Хоповац у

књизи пли запису споменуо Хопово, да није додао, да у њему почивају мошти св. великомученика Теодора Тирона“) Кад би у пређашња времена настала опасност од Турака (крајем ХУП и у џочетку ХУШ века),

Хоповци би свагда при дежању. од опасности, с- много

пожртвовања, спасавали и своју велику светињу. 9)

„Јоаном Шилером, житељем варадинскаго мајура“, да покрије

праву. Лим ће дати манастир (због лима је често путовао игуман Теодор): Шилер ће добити 12 Фор. и „у материји“ хлеб. по 2 холбе вина на дан, п слуга ман. ће му помагати.

Док је Доситеј био у Хопову, мајстори нису избивали из

манастира: довршивали су торањ и цркву. — Под. 1817 је капа над торњем (којаје била налик на капу над ку бетом која и сад стоји) била дотрајала, те ју је бура делимице оборила. Како је грађа већ била трула, скинута је цела капа, а на место ње метнут је „прости дашчани кров“ који тако и сад

„стоји. (Ир. Радић !. с. 16).

5) Најстарији запис од г. 1555. Љ. Стојановић, Записи

бр. 654.

9

Легенду о св. Теодору Тирону је укратко изнео Иринеј Радић у својој историји Хопова стр. 29. Рукопис има У хоп. књижници. Овде ћу изнети некоје податке о су дбини мошти по запису од 1121 у Кирилову зборнику (у хоп, књижн.). Легенда прича, да је мошти Теодорове донео из Сибиња неки Радован Ракић у Јенопоље а оданде су доспеле у Хопово. После пада, Будима 1686 г. удари аустриска војска у Славонију; народ поче бежати, а с њим одоше и Хоповци с моштима, прво у Шабац, па у манастир Радованштицу. После пада

Књиге Матице Српске. 19 и 20.

ср

мара и