Dositej Obradović u Hopovu

|

1126 Доситеј Обрадовић у Хопову

Тело светитељево (глава, труп, руке и ноге до колена;

"беше увијено у најскупоценије материје и окићена

иконицама.!') Хоповци су многа чуда причали о овим моштима. !!)

Црквену порту је са све четири стране затворала манастирска зграда у којој су с три стране били станови, а са западне је у Доситејево доба већ био двокатни ходник који је спајао северно и јужно крило. и доњи ходник водио у пркву а горњи у капелу у звонари. Главни улазак у манастир беше с јужне стране: ту беху једна већа врата која су водила управо у цркву и мања на која се улазило у зграду. п једна и друга врата беху „железна с бравама“.'!>)

У ауестриско-турским ратовима при крају ХЛЦП века и у почетку ХУШ! беше и Срем бојиште. Тада су и Хоповци много страдали; манастир беше више

Београда се врате Хоповци с моштима у Митровицу. Како“ је манастир за то време био погорео, Хоповци сместише мошти у Иригу у цркви начињеној од џамије. Кад се црква хоповека покрила. вратише се калуђери у свој манастир. 0

Великој Сеоби кренуше се и Хоповци с народом и однесоше мошти у Бају, и тек после некога времена се вратише. Кад. 1716 ударише Турци на Срем, Хоповци у журби морадоше-

закопати мошти, и разбегоше се куд који. Пошто Немци сузбише Турке, калуђери се вратише, извадише тело из гробнице

ги дођоше у Нови Сад. Ту је оно било год. 1117. После пада ју ЈА

Београда пренесоше Хоповци свечано мошти у Хопово. 10) Опис ћивота и садржине му види у „Опису ерп. Фрушког. ман.“ стр. 244, 245.

л) У поменутом Кирилову зборнику _вели, по свој прилици, сам хоповеки калуђер Кирил, кад би хтео да опише

„поједином чудеса, Једу јаже очима виде(х), не довљејет ми лето ка поведанију о тенералној визитацији 1158 г. неко

је уписао (+ јула) у исти зборник: „Поведаша намљ хоповсти

монаси, како и предђ нашимљ пришаствјемђ св. велич. Оеодорљ писцбли еднога отрока Јоанна отљђ демона проклата, и прославихомљ Бога и угодника его“.

12) Опис зграде овде је израђен на основу И од 1758 п 1764 Ошшпирно описује зграду Ир. Радић о