Dositej Obradović u Hopovu

“.

-=

Глава У Монашки устав у Хопову 141 У живе И НЕ

А А те тт

Над пољским пословима и пађенијама (т2у5у2) постављен је иконом, којега у тим пословима мора свако слушати као игумана. Кад је време које веће радње у манастиру, иконом има права да крене сав манастир, п старо и младо, и свакога чина, на пађенију и да распореди свакога на своје дело. У манастиру треба да остану само они без којих не може бити црква и манастир, а то су: еклисиарх, пареклиснарл, чредни свештеник, дохијар и портар, којему се тада преда и гостиница и болница. После литургије пде и чредни ђакон на радњу. Ако треба да се што журно уради, те је потребна сва снага манастира, онда морају сви ићи, осим портара и пареклисиарха. Кад дође време вечерњу, еклиспарх, чредни свештеник и ђакон иду у манастир и остају тамо до сутра дан после литургије, па опет иду на посао Иконом је имао помагача који се зваше парикомом (порожоуброс). Кад је време орању, сејању пли жетви, париконом диже братију на малу пађенију (чл. 32). Има трага и томе, ла су се послови манастирски радили и под мобу.7)

Ни у једном Фрушкогорском манастиру за Доситејево доба није био намештен по један човек на сваку ову службу. У најмногољуднијим манастирима беше највише 10 чиновника, обично је било по 8 и по“, а пи по 6 и 5. У Фенеку, на пример, беше Ме овако наређено: од 10 калуђера беше 6 служитеља, п то: игуман, намесник је био уједно иконом, од три заклета старца један беше у писти мах еклисиарх, духовник је био и магистер, један ђакон је био протоколист, а један монах кључар, болничар и гостилник. Већ се у монашким правилима (чл. 25) одређује, да гостилник буде и болничар и вратар, а кад буде, вели се тамо, више братије, „тогда на сја трпи служово и ЛА ВИННИНН НЕ ви а с. ле Нана Ена па ша ПР иле

55 У Хоп. Намесн. Тефтеру од год. 1140 имају белешке: _ПШлати кад је била моба на ливади рибе 12 ока“ (10 јула). Шлати овна кад је била моба 3 Ф. 24 н.“

први с. ада.

Диана