Dositej Obradović u Hopovu

ГЛАВА |

Калуђери Доситејева врефена

Ко је ишао у монахе — Манаестиреки ђаци — Искушење — Нејед-—

накост братије међу собом — Обети — Лично имање; помагање

родбине — Одело; равкоштво у ношњи — Храна, строг поет —

Ред у трапези — Излажење из манастира — Казнени поетупак Читање правила, — Репорти

У монахе може свако ићи, не траже се никаке особите духовне или моралне особине, као за свештенички чин. Пређашњи живот, ма каки био, ма и најгрешнији, не може бити сметња да се пде у монахе (Трулски сабор 43), и то зато, што је монаштво у суштини подвиг непрестаног кајања, а приступ кајању, наравно, мора се допустити сваком грешнику. Тражи

се само одређен узраст и искушење од онога ко ступа, у монахе.

У доба Доситејево су Фрушкогорски манастири били, мерећи данашњим приликама, добро насељени, Број калуђера у пређашњим временима није нам познат. О генералној визитацији 1758 г. било је у Фрушкој Гори 202 калуђера; рекао бих да је тај број већ пред крај 20-их година почео опадати и стално је опадао све до наших дана.') Прве године Досптејеве било је у Хопову 22 калуђера, треће се тај број знатно сма-

') Год. 1786. је било тек 136 калуђера у Фрушкој Гори, 1824 — 88, 1847 — 90, 1878 — 49: од тада је почео број опет расти: 1884 — 57, 1892 — 65 (Шематизам архидијецезе

срем.-карл. 1892. г.).

| | |