Dositej Obradović u Hopovu

Глава УГ Калуђери Доситејева времена 145 Итан пен ван и

А _

њио: 1764 је већ спао скоро на половину.) Међу калуђерима беше не само Срба из Карловачке Митрополије него и из „Турске“, т. ј. из садашње краљевине Србије, Босне, Херцеговине, Бугарске, Старе Србије п Маћедоније, а беше их п из Црне Горе и Далмације. Беше их, шта више и других пародпости: Грка, Влаха па чак и Руса.

Четвртина монаха опдашњих беху пекад мирски свештеници па се, пошто осташе удови, покалуђериОУ опову бепте Ион ка Ки НОР 26 њих 4, али у неким манастирима чињаху они још већи део: па пример, у Фенеку их беше од 10—%, у Врднику од 20—5, у Прибиној Глави од 9—6, у Крушедолу од 185. у Пргетегу од 15 чак 10. А толики их број беше отуда, што је Ненадовић све удове свештенике

терао У манастир.)

>) Интересно је да су манастири пред властима крили прави број калуђера и да су га увећавали. Игуман Јоаникије у репорту од 5 јуна 1765 г. под 98) јавља: „Сегож 28 јесу долазили у мон. после пол дана на реграцију Фејсолгабиров иришки, вицесолга из Руме и Фишкал вармеђески из Вуковара, п питао ме солтабиров ир. колико има калуђера у мон. колико јеромон., колико дијакона и монаха. Ја сам казао 24 калуђера : 11 јером. + диј. и 3 мон. Више ништа није ме питао“. А по годишњем репорту истога игумана од 81 дец. 1765 било је фактично 10 ји. 1 5. 2 мон. — Кад се спремао цар Јосие П да походи Срем, па се чуло, да ће обићи и неке манастире, Ненадовић у циркулару од = маја 1168 учи калуђере, како да се владају, ако би дошао у манастир. Међу оеталим вели: „О числђ братства вђ мон. обрђталошемел право сказовати и придавати, да ихђљ веште бвмло, но изумерло“. (Хоп. Цирк. Прот. ПО књига).

5) У Митроп. Арх. бр. (08 ех 1756 у ехвр. — У по менутом циркулару од + маја 1168 г. учи Ненадовић калуђере, ако запита цар: „Откуду имутђ братпо вљ мон., и авлати, да азце которви изволитђ Вђ мон. чинр прити ОТЂ зпрекихђ, тон на искушенје во мон. приходитђ, и притом, понеже кодљ наше церкве устављ естњ, да морекш парохталнви евишеницн. вдовњт останутђ, вђ мон. отходитђ, тако 075 таКОВЕХЉ свишцениковђ мон. и братства наполнајотел“.

Књиге Матице Српске 19 и 20. 10