Dositej Obradović u Hopovu

>

а"

Глава 11 Раздор у Хопову 61

Иепод заклетве у протоколу Вићентијеву 0бо-

јаца су се потписали. Већ се по потпису види, да

Теодор није Бог зна како писмен човек. (0 визитацији. му је комисија издала оваку сведоџбу : „Вљ писани искусанђ, читати и полти вЕдаетњ, писати помало“. Сад је у најбољим годинама, навршио је 40-ту, а родом је Ваљевчанин. Рано је дошао у Хопово и ту изучио књигу. Од 17 година се ту постригао, али се тек у 27-ој години зађаконио, а рукоположио га је епископ „шлавониски“, бивши игумаз хоповски, НикиФор Стефановић (не каже се у протоколу где). После четпри године (4 децембра 1734) рукоположио га је за свештеника у Пакрацу, у саборној цркви, епископ „хорватски“ Симеон Филиповић. Везе са пакрачким двором одржавао је Теодор и после, за епископа СоФропија Јоановића. Те везе потичу јамачно отуда, што ву оба епископа били Хоповци. те су имали прилике да заволе жива и отворена калуђера Теодора. О генералној визитацији је Теодор манастирски духовник. Го се изреком нигде не вели, нити се где он тако зове, али од 26 хоповеких калуђера 1'-орици

се он спомиње као духовник, а духовничка служба.

се давала угледнијим калуђерима. Од фамилије није имао никога.

Од књига је визитацијона комисија нашла у

њега само најпотребније: требник, полуустав и псалтир. Нашла је, даље, да има „одђанје чинно“, и то два пара хаљина. Какву је осопштину имао, то смо видели, а покућство у ћелији му је било ово: сто,

>

3 кожне столице, постеља, јорган, ћилим, 2 чаршава, модроц, 3 стара јастука, ибрик и леген бакарни. Од утвари имао је свилен епитрахил. По наредби морао је, осим остале своје осопштине, предати у општину. бакаран котлић и тенџеру, сахан, калајлију и 2 калајне кашике. Теодор је, дакле, био калуђер обичног, спромашнијег стања.

Помоћник је био по годинама вршњак Теодору.

Био је то крупан и брадат калуђер. Прво је био

ивица роја аутрара