Dositej Obradović u Hopovu

18 Доситеј Обрадовић у Хопову

дашњега причања познато. На заједничком исниту сви еу, осим Павла, „штомца Теодорова“, једногласно сву кривицу бацили па 'Геодора, а оно што је онна архимандрита писао „то није истина, зашто архимандрит готово сву зиму лежи болестан“. А „његови (Теодорових) сијасета не можно исказати што чини“, „Дао је своје рукописаније толикократ, а и сада имамо

једно које јест дао Г. Архпепископу, да ће у миру

бити п у послушанију, пак тога не, има ништа“. Антонија и Теофана братија хвале, да су вредни и послушни, те их архомандрит стога призивље. Само је стари проигуман Николај напоменуо, да Аптоније пије доста вешт.

И појединце кад су пштани, сви су калуђери

једподушпо теретили Теодора, да је непослушан ар-

химандриту, да је немаран у дужностима, да без питања излази из манастира, да мало који дан није пијап и да онда све грди, а млађе хоће и да бије. Али њих неколицина су кривили и архимандрита за раздор, шта више монах Васијан је донекле правдао "Геодора, кад је рекао, да га братија мрзе стога, што им не да да у манастиру часте своје рођаке. Изасланици су покушали да завађене странке измире, али им то није пошло за руком. Онда су тужбу братства дали Теодору на изјашњење. Теодор

“је одговорио на сваку тачку и покушао да наводеу

тужби побије или бар ублажи (све нам је главно већ познато). Теодор наводи, да је до доласка Захаријина у Хопово све било на миру, „а кад је архимандрит примио команду, тада је начео негодовати на Теодорово делање и братију по једнога по једнога отргивати к себи“. Свађа је и због каруца и архимандритова дуга. Зато што он иште дуг, архимандрит је „на њега скочио и подигао све; ево има 20 дана како ниједан служитељ није дошао Теодору, нити га ко елуша, него иду Захарији и Антонију, и то је "Геодору жао што они њега презиру, као да су га касирали“.

са чи