Dositej Obradović u Hopovu

“>

Глава 11 Раздор у Хопову ПК

Види се из писма, да би Теодора највећма пекло, да га скину са намесничке службе, па, можда, за казну да га преселе у други манастир. Он је имао по околини много одличних познаника и пријатеља, амбицијозног човека је тиштало што ће глас о његовој „срамоти“ пукнутп по Срему. То се мора ма на који начин предупредити. (тога је, јамачно у ово псто време, писао и једно писамце на комадићу хартије. без датума. Писмо је упућено неком архимапдриту, без сумње Вићентију. ПШреклиње га, нека моли митрополита, „да у садашње време не ноходим (ваљда, да га не преместе у други манастир), понеже от велике срамоте не знам што ћу; пронеће ме по вејуду“. Него нека митрополит засада остави тако како је, и нека учини мир. Као што видимо, ноносити п спловати врховни намесник се сад на сву меру понижује и ништи.

Али се парница није могла обуставити. 5 марта се појавише у Хопову два архимандрита, раковачки и шишатовачки, као изасланици конзисторије, да па основу тужбе Теодорове спроведу истрагу. Иепитали су прво цео збор, па су онда некоје калуђере на само питали. (тавили су на братију ова питања: Зашто архимандрит неће Теодора за намесника; је ли чинио сабор пред празник св. Теодора, и што није Теодора послао у Карловце да зове архиепископа, него Антонија п Мојсеја; зашто призива Теофана, те с њим тајну некаку има; има ли Теофан каки остатак пок. Мојгеја и Мисапла да је затајао; после празника је ли архимандрит каки сабор сабрао на 'Реодора, је ли Теодор искао 300 Фор. од архимандршта, и оних 200 Фор. што је 'Геодор примио од архимандрита, је ли са знањем свију вас; Антоније асуђаст како држи своју службу, слуша ли архимандрита п је ли што вредан (штетан) манастиру; је ли архимандрит попу Мојсеју што дужан.

Братија су одговорила оно што нам је из доса-

самбоа тик

арени нирвани