Dositej Obradović u Hopovu

86 Доситеј Обрадовић у Хопову_

известан број ратарских породица насели на мана-

стирској земљи. До год. 1751 беху ове породице

слободне од свих јавних терета, једино беху мана| стиру трибутарне.) Становнике тих Фрушкогорских т. зв. калуђерских села или прњавора беше ветају навејао из свих крајева Српства. Осим из најближе околине, из Срема, Бачкеи Баната, беше их из Славоније, из Хрватске (особито из Лике), из Босне п Херцеговине, Мачве пи Шумадије пи даље, иза | у ске“.6) "Го беше несталан свет који је ишао трбухом за хлебом. На њих се много тужи илочки спахија, и неће бити без разлога. Државна власт је после ограничила број породица у прњавору.

Што је још остало манастирске земље, обрађи| вали су је становници околних села, највише Ирижани. За уживање земље давали су ови људи мана-

| стиру десетак у вину ивоћу, а држави контрибуцију- | | | Ко је од њих хтео да сади виноград, искао је за то | || допуштење од манастира, а манастир је одређивао | ||| место где ће се садити. И за сечу дрва у манастир- | | ској шуми искали су допуштење од игумана, а за | дрва су давали восак или су одрадили

манастиру. За

1102. етеексћекбеп Стар Сагаћћвећеп Ногеотпикатопзастеп угејсћег Нетт Ста! ај5 Чатаја та Ујауошеп прад Зугицеп уеготапег сеугезћеп НоГеотапаавјол аПеп ппзетеп СТбвгета зоши ачећ Фезет СЛозјег Јазак те Ђећађепде Тегтез тајетипје авзјтите! ћај“. (У Карл. Митр. Арх. бр. 28 ех 1746). — У Карафиној | привилегији (која се у препису налази у Митрош. Арх. под поменутим бројем и годином) се међу осталим наређује: „Та Фесја, Мет сол ићотђих ас паметна апшапа тиши

| гаје сацдеге, абуие 1п тип ас геблопе пиремшђаје утуете аташе“.

|| 5) Чапловић, Зјауопјен пад лив ТћеП Ктоапеп, стр. 161.

| | 6) Год. 1744 су старешине породица у хоповеком прња-

вору били: Пантелија Мачванин, Андрија Божјак, Милосав Крагојевчанин, Јураш Драгосављевић, и за све се вели да су „ех Чегуја“ („Веатђшано топазвемогши“ у Митр. Арх. велика. књига с мапама свих Фрушког. манастира: књига није ексхибована). |