Dositej Obradović u Hopovu

“.

Глава ТУ Парница око манастирских земаља 54

жировину су давали који десето свинче, који у новцу, који у марви.) За воденицу су плаћали 2 Фор. на годину а за вађење камена 5 Фор.)

Одма после Карловачкога Мира Леополд Г је позвао славонско племетво да искаже права своја на земље по Славонији. Како се није нико јавио, јер су старе властеоске породице у ратовима изгинуле, почела је комора имања продавати или заслужним генералима поклањати. Још 1697 је илочко властелинство поклоњено кнезу Ливију Одескалкију, а распачавање земаља се почело изводити 1703." Земље Фрушкогорских манастира доспеше сад међу спахиска добра. Између манастира и нових суседа насташе распре око пограничних земаља.

Године 1121 морао је манастир Хопово да се брани против камералног инспектора барона Каланека који је манастиру порицао право на ливаду Међеш код Радинапи. Комисија је испитала ствар и нашла, да Међеш по праву припада Хопову, те је комора ливаду предала манастиру. '')

Највише неприлика је имало Хопово (а и остали манастири) са илочким спахилуком кнеза Одескалкија.

7) Види Летопис Мат. Срп. књ. 181 стр. 58 у другој напомени.

8) Податци ови се налазе у исказу сведока у Митр. Арх. бр. 210 ех 1194.

У Шишић, Егапјо Ђатпа Ттевк стр. 28.

19) Митроп. Арх. бр. 12 ех 1121 у ексхиб. протоколу. — Међеш је после тражио румеки спахија барон Марко Пе-

јачевић. У Хоп. Сабор. Прот. под 1151 г. 31 мајем се чита:

„разговор имјехом о ливадје на Међешу тко ће ићи Г. барону от Пејачевић ради окончанија тога дјела“. Реамбуланција је била 1198 год. у септембру: на њој су били, осим повереника спахиских, хоповски калуђери Теодор Милутиновић игуман, Антоније Поповић и Теофан Марић са сељацима околних места. Пејачевић је после тога уступио Међеш Хонову. (Митроп. Арх. бр. 308 ех 1762).