Dr Laza Paču : životopisne crtice : sa dve slike i posmrtnim govorom g. Ljube Jovanovića

33

са добијањем трећега намесника овековечили. Као да није сасвим право и у реду да владавина буде онога, који 'има већину у народу, и као да дотле није увек била радикална странка или њезин представник, радикална влада, та која је попуштала свагда, кадгог би се појавила нека несугласица између ње и намесника, и као да она није толико пута показала и доказала своју лојалност. Али либералним првацима беше овладао прави партизански пароксизам, у којем не хтедоше водити обзира ни рачуна ни о чем другом него само о том, да је за њих дошло време. Сад или никад. И искусни и стари државник Јован Ристић пристаде уз ову опасну струју. Потпуно се могу на њега применити оне речи народне мудрости: „Превари се — уједе га гуја“. Његов пристанак значи да је у њему победио партизан патриоту и далековилног државника. Јер, како је имао срца да прекине патриотски и културни рад, који се неколико година пред његовим очима и, тако рећи, под његовом руком онако лепо развијао, и како је могао рачунати да либерална странка, још у 1880. години депопуларисана и изнемогла, може, и ако нешто од познате 5/ народа смањену радикалну странку савладати и укочити сву њену акцију 2

Али Србији беше суђено да испије и ову горку чашу. 9. августа 1892. год. намесничким указом буде отпуштена радикална влада а на њено место постављена либерална са Јов. Авакумовићем на челу. Главни стуб беше пак, како га Ристић титулиса, „мој син возљубљени“ — Стојан Рибарац. 15. истога месеца изиђе проглас, са којим теже да надлицитирају радикале. Ови обећаваху смањивање дажбина, нарочито посредне, најтеретније по најшире слојеве; а либерали сад декретују укидање трошарина и монопола. Декретују, али у ствари их не укидају, као што ни једна влада не одбацује затечене приходе, док им не нађе замену. Обећава се уједињење зајмова, упрошћавање администрације и друге тако популарне, али мучно изводљиве ствари, га што треба времена. Не месеци, него године. :

З