Državopis Srbije sv. 20
Поредимо ли бројеве ученика н ученица |
с укупним бројем основних школа, ми налазимо, да је на крају 1885. школске године долазило просечно
НА ЈЕДНУ
ШКОЛУ УЧЕНИКА _ УЧЕНИЦА BAKA мушку · · · · 606 2:0 70'6 женску · · · · 06 101:8 10924 варошку · · · 1037 179 1509 сеоску + + • • 493 Q:1 51'4
уопште. · 61:6 12:2 {bi
Из ових размера види се, да су женске школе пуније од мушких, и то за то, што су готово ове по варошима. На сто ученика, који су се затекли на крају школске годипе у једној мушкој школи, долазило је по 115 ученица у женским школама.
На, сто ђака, који су, на крају школске године, били у једној основној школи варошкој, долазила су само по 94 ђака у сеоским основним школама.
Поредимо ли број ученика и ученица, с бројем разреда, онда излази, да је, опет на крају школске године, долазило просечно на један разред
У ШКОЛАМА УЧЕНИКА __ УЧЕНИЦА _ ЂАКА
мушким · · + • 181 0:5 18-6 женским + + + 01 255 25:6 варошким · · · 25'6 11'6 37'2 сеоским · · · · 1993 0:7 14·0
y ommre - · 158 89 19·0
И овде видимо, да су разреди у женским школама пунији од разреда мушких школа. Исто тако има и у разредима варошких школа ђака више него у разредима школа, сеоских.
Односна размера између мушких и женских школа, била је у овом погледу као 100:132. Просечни број ђака у једном разреду женских школа био је дакле за 32 процента већи. Ова, размера између школа варошких и сеоских била, је на против као 100: 38.
СКЦ
У појединим окрузима налазимо знатне разлике у овим размерама, као што се то види из следећег прегледа.
Просечни број ђака у једном |
разреду школа | ОКРУЗИ Nombre moyen d'élèves dans
, | uhe classe des écoles
i DÉPARTEMENTS мушких ;: женских | у опште |
de : de er |
| garcons · files générai : | Алдексиначки — Alcksinac • • 2133 : 20-25 21-12 Београдски — Belgrade + • · 12:57 13-25 12:59 Ваљевски — Valjevo + + 15-06 | 23:50 15:84
Врањски — Угапја + + + : - 26-35 ! 23-00 26-00 |
Јагодински — Jagodina • • · 17:66 40-50 1856 | Књажевачки — Knjaževac • • 19:79 | 26:00 19:69 Крагујевачки — Kragujevac · 17:99 32643 18:48 Крајински — Krajina + • • • 1435 | 1485 14:43 Крушевачки — Krusevac • • 20:26 27-50 21:04 Нишки — Мос •. - - : 32:01 47:85 34:32 Паротски — Ртор + + + + + 24°49 39:50 25-82 Подрински — Podrinje • · • 19:43 12:00 18:58 Пожаревачки — Požarevac. • 17:00 2157 1738 Руднички — Вадик · · • • · 18-41 9:75 17:86 Смедеревски — Smederevo · • 16:18 27-75 16-93 Топлички — Toplica • • • 90:35 16:00 19:77 Ћупријски — Ćuprija +: + - : 90:23 | 2725 21-32 Ужички — Uzice + + •· • 25507 | 19:67 24:25 Црпоречки — Crna Reka · • 16:03 1563 16:13 Чачански — Сабак · · + · · 9157 | 22-63 21:69 Шабачки — бађас · · + | 1625 | 7825 | 17:83 Beorpar — La ville de Belgrade] 51*19 | 32:80 40:64
|
| Caera-Tofal · · · • 1861 i 25-54 19:00
Не обзирући се на Београд, ми налазимо, да је у мушким школама нишкога, округа био највећи просечни број ученпка у једном разреду, а најмањи у округу београдском.
Просечан број ученица у једном разреду женских школа, био је највећи у шабачком округу, и то већи још него и у Београду, а најмањи у рудничком.
Ђака у опште долазило је просечно на један разред највише у школама округа нишког, а најмање их је било у београдском ' округу.
Односна размера између нишког и београдског округа била је као 100: 36.
Вредно је да видимо, колико је долазило
ученика и ученица на поједина, школска оде-.
љења. | Тако долазило је просечно на, једно одељење .