Državopis Srbije sv. 20
CXLIV
У ШКОЛАМА УЧЕНИКА _ УЧЕНИЦА __ ЂАКА мушким · + + + · 478 1'3 46'1 женским · 0:92 39:6 89·8 варошким · • · 30:5 13:8 44-8 сеоским · · · · 489 1'9 45'8
у опште 876 "5 45°1
Пошто свако одељење има свога HACTaвника, то нам ове размере уједно показујуи.
то, колико је долазило просечно ђака на једнога наставника.
Из ових размера види се дакле, да су учитељи имали више ђака него учитељиџе. Између варошких и сеоских учитеља на про-
THB разлика је у овом погледу била само незнатна. На сто ученика, које је у мушким школама
обучавао један учитељ, долазило је једној учи- |
тељици 86 ученица.
На сто ученика, које је у мушким школама обучавао један варошки наставник, долазило је једном сеоском наставнику по 103
ученика. Сеоски учитељи имали су дакле рела-
тивно већи број ђака. Пре него што ћемо ове размере разгледати по окрузима, ми износвимо овде податке
о простору, који долази у учионицама про-
сечно на једнога ђака. Тако долазило је од простора учионица провечно на једнога ђака
У ШКОЛАМА КВАДР. М. КУБНИХ М. мушким · · • 0:99 a:00 женским · · · 0:93 2:09 варошким + + + · 0:91 3:02 сеоским - · · · · 0:91 2:99 у опште · · 0:98 3:01
За женске школе излази повољнија размера, јер је у њима мање ученица. Из истог
узрока размера је и за варошке школе по- |
вољнија; премда ни ту разлика није велика. У следећем прегледу имамо податке о простору, који просечно долази на, једнога,
ђака у школама овакога округа на по Ge.')|
|
На једног ђака, долазило |
је од простора учионице |
ОКРУЗИ просечно |
, Sur un élève venaient en |
DÉPARTEMENTS moyenne de l’étandue |
de la classe |
m? m$ |
|
Алексиначки — Aleksinac 0-99 3:18 i Београдски — Вејстаде · · · · 0:87 2:66 Ваљевски — Valjevo 0:85 2:90
| Врањски — Vranja + • : 0:76 2:21 |
| Јагодински — Jagodina 092 3:32 | Књажевачки — Knjaïevac + • • • 0:97 3:29 Крагујевачки -- Kragujevac 0:91 314 Крајински — Кгајта • • • • · 0:89 2:65 Крушевачки — Kruševac 1:15 3:14 Нишки — NIŠ + + + + + +. 0:86 2:77 Пиаротски — Рртоћ. + + · · · • 1:06 3:25 Подрински — Podrinje • · 0:70 21 Ilomapenaukm — Požarevac • 0:97 2:93 Руднички — Rudnik 0:74 2:63 Смедеревски — Бтедегеуо· + + 1'26 4:02 Топлички — Toplica · + + · · • 1'32 3:00 Ћупријски — Cuprija + • • • • 0:83 2-52 Ужички — Uice + + + + + «+ - . 0-90 3:16 Црноречки — Стпа Бека 1'07 3:94 Чачански — Сабак · + · · · . 0:74 2-28 Шабачки — Sabac · · - + + + 0:31 2:97 Београд — La ville de Belgrade - 0:98 3:50 Свега-Тоћа! · · · · 0:93 3:01
На једног ђака долазило је више од једног квадратног метра површине у школама округа : крушевачког, пиротског, смедеревског и топличког. Најповољнију размеру односно простора (кубатуре) налазимо у смедеревском округу. У једанаест округа долазило је од простора учиниоца, просечно на једнога ђака мање од 3 кубна метра, а у осталих десет округа иу ћеограду тај простор био је већи.
Напред показали смо, колико је долазило ученика, ученица и у опште ђака на једно одељење. Па како у сваком одељењу ради по један наставник, то нам те размере вреде M за наставнике.
Занимљиво је, да у овим размерама пи између појединих округа, налазимо прилично велике разлике, као што се то може видети из следећег прегледа.
ћу Овде, као и у сваком другом цоређивању узимамо онај број ђака, који је био на крају школске године.