Državopisъ Srbіє sv. 6
општл р.ке."иоте:<а МИКІ-ЇСТАРСЇЙА ФИКАНСИІА А УЏ4& ОКРЕТЪ СП0.1ЯШНѢ ТРГОВИНЕ СРБ1Є ПРОЗЪ ПЕТЪ ГОДИНА, ОД 186 V- ДО 186^ Прегледи окрета трговпне за у рѣчи стоеће годные уиотребльивіи су како по садржини тако и по облику одъ оны печатаны у првой другой и трећой свески „Државониса Србіе“ и односећи се на рачунске 1861/., 186*/,., 186%., и 186*/&., год. Пре свега е на нашимъ ђумруцыма у новіе време далеко строжія контролна смотра настала те е сада далеко теже непстивите деклараціе протурити, а и по неки еспапъ и безъ деклараціе преко границе пребацитп као што се то лако пређе дешавало. У овоме ногледу наше се ђумручке власти са онима у Европн успоредоти безпрекословно дай, где е ђумручка управа добро уређена. Осиыъ тога са коначнимъ одласкомъ турскій посада изъ Србіе у години 1867., многи пређе у Србію уношенн на потрошакъ еспапи и за градове наменѣни нш?у у увозне кньиге ни записивани били, еръ су градови одвоеный ђумручкій територіюмъ сачинявали, сада пакъ та е незгода престала, те се свн еспапи ревизіи и упису подвргаиаю, пакъ су съ тога и прегледи увоза подпуніи и важе за дѣлу Србію. Са годиномъ 186//., са коіомъ ми петогодишньій ирегледъ окрета трговинезапочинѣмо, наста е у неку руку и нова ера наше трговачке раднѣ. Кое ратъ између Аустріе съ едне, а Пруске и Италіе съ друге страве вођеный, кое опетъ неродица жита у години 1866., у западвой Европи догодивша се, учинише, те е у овой годннп жито у повеЬпмъ количинама извозити се почело, поглавито за Аустрію, а іошъ яча иеррдйда у следећой за ономъ години, у 1867., учини, да' е не само 1868. године донде нечувена количина жита извезеча, него е извозъ истогъ као сталный моментъ наше заграничне трговине постао, кое пређе никако случай вебіяше. По раніймъ сиисковима судећи све до године 1866., извозъ и увозъ жита држали су у повише година срединомъ равпотежу, али у овой претегну извозъ далеко увозъ и та побѣда оста и до данасъі а за дѣло остаѣе и за унапредакъ осигурана за нашу землю. Између свію родова житИ поглавито е пшенида предметъ извоза, почемъ се найвишеса етране тражп а и трговдима подноси да е извозе, еръ сразыерно на подвозу на ньой спрамъ други жита добиваю. Главное тражилиште за нашу пшеницу Пешта. поставша средпштемъ трговине свію круновина подъ Мађарскомъ стоећи. Она се на тамоіиньой житной піяди іоштъ за сада као среднѣгъ качества цѣни, алн нема сумнѣ, да ће се и у првый разредъ уврститп чимъ наши земльодѣлцп навикну се чистію да дроизводе, узпмаюћи поглавито одбирано жито за сѣме. Она е све сама озимица, докле се ярида выше за потрошакъ у самой земльв оставля. У следеЪимъ скрижалина ставлѣни су чисти и нечисти приходи свію наши ђум;>ука, на брою 26., за сви потъ година, но не у грошевима, веЬъ у дукатима. Држаьолисъ Србіе VI. 1