Dubrovačka trilogija
СУТОН 89
ЛУЈО
Павли, тихо, гледајући у чуду све те приказе неразумљивих прошлих времена.
Што... он гладује2!...
ПАВЛЕ Воли то, него ли туђу милост | МАРА Луцу у разговору Сабо је погодио. — Спомињем се! Ох!... Боже мој, како да је јучер! — Јадни мој Никша, ћио поћ у цркву с бјечвама од свиле. Имађинај се! — А почела падати која капља! Нећеш, Нико! рекла сам му ја, — па ти му навукла два
пара шкапина, а повише њих бјечве од свиле. Да12... и како је послушб !
ЛУЦО
А у мене Ане2!... Уф!... Све виче: „Ваља ти ставит плашт. Биће амбашатури из Париђа, из Вијене !“... Ха! Ха!... Како ћу плашт, кад бура пуха, а у сенату разбио Никола двије ластре2!...
уф!... Ане кушпета... а ја 2!... Ставио под плашт, знаш ли што... Кожицу од зеца! — Ха! Ха! Ха! — Кнез у кожици7... (Од силнога смијеха дошао
му кашаљ. Духа, хрка и усекује се великим модрим убручићем.) МАРА смијући се Ах! Да нас јадна Ане чује !... ЛУЈО Павли потихо И ти можеш с њима живјет !... ПАВЛЕ
блиједим смијешком
И умријет.