Dubrovačka trilogija
Download:
Show in BnLViewer
90 ИВО ВОЈНОВИЋ,
ЛУЈО
муклим гњевом
То нијесу људи!...
ПАВЛЕ све тише Вечерња луч зове душе на сијело.
КАТА
уљегла носећи на тацуну кафу, бешкота и колачића. Иде од госпара Луца до свакога
Служите се! — Молим Вас! — Хоћете ли још цукараг — Ево вам бешкота. — (Свак узимље, срка, гризе. Ката остане на дну чекајући, да сви доспију. Разговор, што слиједи, преплиће се с кафом.)
ЛлУЦО Мари показајући Луја
А ко је они2...
МАРА Капетан поморски; знаш — Лујо Лашић! ЛУЦО Лашић... Лашић!... Кмет... | МАРА Био му је отац. САБО
који се приближио Мари Тад је и син. МАРА Сабу
Поморци нијесу кмети, Сабо.
САБО поспрдно Да, да!... Сорбонезица ! (Срче кафу.)