Dubrovačka trilogija, page 56

58 Иво ВОЈНОВИЋ.

нико = | МАРКО | Како то говориш, Ђиво 2! ВЛАХО |

ЛУКША

великим пријекором

Ђиво ! ма република умире!...

ОРСАТ бескрајном иронијом, не макнувши се, већ гледајући Ђива од главе до пете А ко ће Ђиву ријет : „Ђиво, можеш живјет |“, кад Ђиво хоће да умре!.

ЂИиво

мукло, гњевно Орсате !

ОРСАТ

као горе

Како би наша краљевска крв сједала у Сенату заједно са Стулима, с Водопићима, с Влајкима — кад пучани немаду ништа него главу.. (Жамор, усклици. Орсат наставља у најстраховитијој бруталности судије) А знате ли, зашто пак ми — примамо туђе санкилоте и ђакобине2г — ахг!... Зато 'ер кад је Императур гладан земаља — најприје купује властелу !...

ЂИВО

ПАЛО (као да хоће навалити на њега) – Ох! то је пак инфамија!... то

| ТОМО је лаж!... полудио си! МИХО | полудио !

(

ВЛАЂ

нико МАРКО ВЛАХО

(презирним, бучним смајехом) Еунуки империјали !