Dubrovačka trilogija, page 82

64 ИВО ВОЈНОВИЋ,

ми прикојучер дали цванцикуг — Јесте. — Даклег... Све то хоће ријет, да ми је потреба динара за храну !

МАРА

сметена и једита Добро, добро!... Кад се врату дјевојчице с

новене, оне ће ти их дат. — Знаш да госпођа Маде држи кључе !

КАТА

иде пут врата, као да хоће да изађе, па некако нехајно замрмља

Знам, знам! ма у толико и оне су...

МАРА обрнула се нагло према њој Што2... КАТА као горе

Рекле су: даће ти их мајка.

МАРА

Ах! (Мало се стресла и стисла рамена, као да ју је прошла јежња. То је трен. Одмах се усправи, устаче и с великом мирноћом) — Кад су оне то рекле, — биће тако. (Кати) Напомени ми сутра у јутро, да ти их дам.

КАТА зауставила се до врата, пак стиснула руке у јаду гледајући госпођу Мару. У себи

Ах! јадна моја госпођа!...

МАРА

Не чујеш ли, да су закуцали2 Пођи отвори; биће дјевојчице. КАТА

Идем, идем. (Одвуче се тромо климајући свеђ главом.)