Dubrovački razgovori

НА ТАРАЦИ | 23

— Не бих умео тачно да вам кажем, само знам да ти елементи пуштају неке зраке и честице те се при томе распадају у друге елементе.

— Како у друге елементе2 рече Лавоазје уозбиљивши се. То не може бити. Пре ће бити да се претварају у неке оксиде.

— Не, не, него баш у елементе, потврдих ја, зато вам то и поменух.

— Гдје је то у вашој књизи2

— О томе нема ништа у мојој књизи.

— Тако је увијек било: у школским књигама нема онога што је најважније.

— Данас се разни елементи претварају једни у друге, о томе сам читао и слушао једно предавање ван школе. Сумпор, а исто тако и алуминиум, претварају се у фосфор.

— Значи, дакле, да су моји претходници алхемичари имали право кад су тражили да то остваре.

— И ово ће вас занимати, господине. Атоми нијесу недјељЉиви, као што се недавно још мислило; и они су сложени. О томе не знам много да вам кажем, јер то није у програму за мој испит. Али знам толико да су састављени из електрицитета. У средини се налази позитивни електрицитет, а около тог једра обигравају зрнца негативног електрицитета, као што планете обигравају око сунца.

— Атоми, Демокрит, Лукреције... говораше за себе Лавоазје, као да нешто изграђује у својој мисли. Затим , обративши се мени: То онда значи да се материја може претворити у нешто што није материја, да се, дакле, може разорити, је ли тако, учени мој младићу2

— Тако је, одговорих поласкан. И да нијесам био пао на испиту, био бих помислио да сам заиста неки млад научник.

— Онда значи, да у хемији све не подлијеже мјерилима, за која сам мислио да су општи закон за материју. То нијесам очекивао, али се неизмјерно радујем. Талет Милећанин, шест вијекова прије Христа, тарући амбру није помишљао да из ње издваја оно што гради материју.

Лавоазје се загледа својим паметним и продорним очима у даљину ка морској пучини и после кратког ћутања рече:

— Према томе мора бити да се елементи разликују једни од других по броју и распореду оних зрнаца електрицитета. Је ли таког

И . Да, да, тако је, присетих се ја. Зна се тачно колико товара једног и другог електрицитета има у разним елементима, те се на основу тога могу пореБбати у један низ који одговара