Dvadeset godina rada Prosvete

165

тријебити на други културно-просвјетни рад, осим листова које добивају, јер свака нова десетина хиљаде једнога листа стаје јефтиније.

Како је Просвјета на овај начин у масама настојала задовољити своје чланове дајући им онолико добрих књига, колико износи њихова чланарина, Просвјета је радила да задовољи све одборе и повјеренике. Стална је тенденција код Главнога Одбора Просвјете била, да по могућности свагдје даде онолико, колико је примио, ако не и више. Ово се готово свагдје до сада провело. Дијељење штипендија ђацима и шегртима, издатци на течајеве за неписмене, земљорадничке задруге и т. д. уопће сва давања друштва Просвјете, вршена су сагласно са друштвеном организацијом. Одбори и повјереници имали су увијек главну ријеч. Тачно су се водили рачуни, колико је из кога среза дошло прихода и настојало се, да се на тај срез изда бар толико, колико се примило. У главноме је ово лостигнуто, изузевши неке богате срезове, гдје није било ни потребе. И Просвјета је могла рећи готово увијек до сада свакоме Одбору, свакоме повјеренику: више сам издала на ваш срез, него сам примила од вас. Ово веома много значи. Ово највише дјелује. Просвјета прима само ради тога, да може у равној мјери и још више дати.

8. Ово је могло бити само ради тога, што је Просвјета, као јака организација са хиљадама чланова, имала прихода који су јој само ради тога долазили и који се не могу сврстати као приходи из народа. То је нова добра особина друштва типа Просвјете. Како је Просвјета имала своју организацију: одборе и повјеренике и чланове прије Ослобођења до 8.000 а иза Ослобођења до 20.000, на свима странама многи трговци склопили су са Просвјетом уговоре, да на своје артикле могу метнути друштвену фирму. И за ово плаћали су високе цијене. Само од цигар-папира под Просвјетином заштитном марком Просвјета је примала прије годишње до 20.000 круна, а сада је овај приход изашао на Дин. 200.000. Просвјета је давала само на солидне артикле своју фирму. Произвођач је рачунао само са већом прођом. И могао је на то рачунати. За то се бринула велика организација друштва. Осим тога, како је Просвјета водила јаку контролу над артиклима под својом марком, то је долазила само добра роба у промет. Артикли под Просвјетином заштитном марком били су увијек најбољега квалитета.

9. Још једна добра особина организације типа Просвјете састоји се у томе, што Просвјета нема мртвих капитала. Чланарина добротвора, утемељача и помагача може се одмах трошити на просвјетно-културне потребе. А ни сами легати који су завештани Просвјети, нијесу ничим везани. Просвјета је примала и прима само такве легате, од којих се приходи могу одмах трошити на циљеве самога друштва Просвјете. Сви легати Просвјете нису ничим везани, него само тим, да приходе