Dvadeset godina rada Prosvete

· 164

Просвјета себи тражила. Иако су редовно прикупљане прилично велике своте од 70—200.000 — круна годишње, нико се није притужио на Просвјету да узима. Особито добра страна ове врсте организације са члановима помагачима налази сеу томе, што је то готово једини начин, да се народу пружи добра књига за јефтину цијену. Као што је познато једна књига може се јефтино продавати, ако је број накладе веома висок. У десетине и стотине хиљада могле би се књиге штампати само онда, ако би прођа била унапријед осигурана. Ову сигурност може пружити само једна јака просвјетно-културна организација са десетинама и стотинама хиљада редовних чланова.

Типом друштва Просвјете са члановима помагачима постизава се, да се добре књиге могу штампати и да одмах могу бити растурене у народ у више десетина хиљада примјерака, а да не чекају на продају. На овај начин друштво овакога типа одмах непосредно дјелује у масама народа на просвјетно-куљлтурном подизању. Ово је најглавнија добра страна типа друштва Просвјете, која се не може довољно нагласити. Задње неколике године Просвјета не обраћа особиту пажњу раду на прикупљању ових чланова са малим улогом и осјетиле су се већ штетне пошљедице, тако, да ће се требати враћати старим путевима.

| 6. Ова добра страна организације са члановима малога улога, особито искаче, кад се уочи још ова околност. У Просвјети се настоји и готово је било постигнуто, да се овим члановима са најмањим улогом даје толико листова и књига, колико износи њихова чланарина. На овај начин Просвјета је постала еминентно просвјетно друштво и својих чланова и све околине, на којој се ширио њезин рад. Најсолиднију основу ширењу организације Просвјете управо смо видјели у томе, да сви чланови помагачи за свој улог добију у једнакој висини цијене, добрих књига и листова. Како смо назначили, у прошлости чланови помагачи плаћали су само 70 хелера мјесечно. За ово су добивали бесплатно лист Просвјету и Здравље, Орган Друштва за Чување Народног Здравља. Ова два листа стајала су у претплати појединачно д круна годишње, а члан помагач Просвјете требао је да плати К 8'40 чланарине. То је само 40 хелера више. За Просвјету саму није исти омјер. Како је Просвјета издавала свој орган у 5—8.000 примјерака, а исто толико добивала и слала лист »Здравље«, оба листа Просвјету су стајала много јефтиније, готово у пола цијене. На овај се начин постигло — и то опет само организацијом помоћу чланова са малим улогом — и да су чланови добили добре листове уз исту цијену, као да су их куповали, и да је Просвјети опет остало 4#0—50%, од њихове чланарине, да може културно дјеловати у другим правцима. Добра страна ове организације појачава се управо једнако, како се повећаје број чланова друштва. Што већи број чланова, то се више постотака од њихове чланарине може упо-