Ekonomist

141

трошкове око транспорта, и поред свега тога трговачки је биланс остајао неповољан. Као повољна околност јесте то, што, изузимајући 1920. год. када је услед слабе летине био стешњен извоз, а увоз за неке предмете олакшан, цифре извоза расту јаче од увоза (у 1919 год. однос извоза према увозу износи 23,039/, у 1920 г. — 38,109/, у 1921. г. 26,699/0). Истина, повећање извоза и смањивање увоза је обична последица пада вредности домаћег новца и поскупљавања стране валуте. С друге стране, исто је тако тачно да се повећани увоз у прво време после рата објашњава неопходношћу за снабдевање државе, која је била опустошена за време рата. Повећавање експорта у сваком случају показује да се економски живот почиње развијати, и сигурно би поступни развитак експорта био много јачи да није сталног варирања државне трговинске политике.

Ако се обазремо на предузете мере у спољној трговини, почевши од 1919. г, видимо да се погледи руководиоца трговине и финансија за све време мењају. Извозна царина час се шири на већу количину артикала са упоредним повећањем стопе. Већ једно такво стално колебање мора нанети огромну штету спољној трговини, јер при таквим условима немогуће је правилно калкулирање цена, услед чега солидна трговина упркос својој вољи мора опасти, уступајући место спекулативним операцијама са великим ризиком. На тај начин, влада је, енергично се борећи у области валутних операција против спекулације, у исто време индиректно сама нагонила на спекулацију, својом трговинском политиком.

Повишавање извозне царине и њено распростирање на велики број извозних предмета било је вршено с једне стране у фискалним циљевима, а с друге старањем ради побољшања живота у земљи.

Сумњам да би се ове комбинације могле признати као основане. Годишњи приход од извозне царине (у 1920 год. око 188 мил. дин. у 1921. год. — 238 мил. дин, у 1922. r. — 125 м. д. и у 1923. г. — 357 м. д.), упоређујући са општом сумом буџета, толико је незнатан, да се без нарочитих тешкоћа овај приход могао попунити из других из-