Ekonomist

171

фесионалном погледу, без одобрења полиције. То законодавство, које изгледа страховито данас, трајало је у Француској“ врло дуго, и тек су законом од 1884. године прописана правила по којима се људи могу удруживати. У праву удружи вања се и састоји у главном слобода. У име каквог је онда принципа Француска Револуција укинула слободу удружења» Кад су тражили да се укину еснафи, кад су тражили да се забране професионална удружења, револуционари су то чинили у име индивидуалне слободе. Видимо дакле да се истицањем једне слободе сузбија друга слобода, и видимо како, — и то ће бити највећа поука коју ћемо извући из историје 19. века, —_ оно што се некада сматрало ропством, данас постаје баш гарантија за слободу. Слобода се може огарантовати људима једино на тај начин, што ће се допустити удруживање. Индивидуална слобода је празна реч, ако није омогућено људима, да је бране својим професионалним и различитим другим ортанизацијама. Оно у чему су револуционари видели сметњу, то постаје данас гарантија слободе.

Још је карактеристичније за нас да констатујемо да, у пркос закона Сћарећег, налазимо у Француској кроз цео 19. век многобројна удружења. А године 1881, три године пре закона о удруживању, видимо 288 професионалних радничких синдиката са 75.000 чланова, 315 земљорадничких синдиката. Видимо на тај начин колико су факта јача од свих прописа. ЈБудима је било нужно да се удружују, и они су се удруживали. Отуда се и данас, после светског рата, могло с правом да говори о читавој „побуни факата против закона“') Тако видимо да су се факта бунила већ у 19. веку, а то је епоха кад су нијвише цветала та слободна удружења.) Тако се десило да су у ствари удружења постојала, и пре њихове правне реглементације.

Закон од 21. марта 1884. године дао је законску базу професионалним савезима или синдикатима. Од тада професионални покрет почео је наравно да се још више развија. 1890. године имамо 648 земљорадничких синдиката са 234.234

5 Мопп, професор правн. факултета у МопреШег-у: Га геоопе des Ташв contre le Code. Paris, 1919. =) Раднички синдикати, пре 1884., имали су мање борбен каректер него данас. Бавили су се нарочито узајамним потпомагањем. 125