Ekonomist

70 ___

Што се тиче смањења продукционих трошкова питање је много теже и компликованије, и заслужје да се на њему "мало дуже задржимо.

Пре свега да нагласимо, да се државна интервенција на оном пољу може без резерве појавшиш само код једне врсте "трошкова, на име код државних (комуналних) пореза у ма ком виду и облику: ако је индустрија сразмерно оптерећена већим порезама од других привредних грана, онда је умесно захтевати изједначење пореских терета. Код свих осталих позиција продукционих трошкова државна је интервенција или посве неумесна или врло мало ефикасна. Тако на пр. не би се дала ничим правдати државна интервгнција у циљу оба"грања цена за сировине и ма какав материјал, или за обарање радничке најамнице; и т. д. - |

Спорно је питање, може ли се држава умешати у проблем интересне стопе т. ј. да ли држава треба да интервенише у томе правцу, да индустрија добије што већи кредит а по ниској интересној стопи. ·

Висока интересна стопа, т. ј. високи интерес који индустријска предузећа плаћају на капитал повучен на кредит, представља, несумњиво, највећу позицију у продукционим трошковима, те би већ сам тај разлог био довољан да се овом питању поклони мало више пажње; околност пак, да су све индустријске конференције сконцентрисале своју акцију баш на ово питање, и да је у том погледу, учињено неколико и конкретних предлога, — императивно нам налаже, да се на њему мало задржимо. -

Од стране индустријалаца учињена су, и с времена на време стално покрећу, два предлога:

1) да Народна Банка у јачој мери но досада кредитује индустријска предузећа наравно уз низак интерес;

2) да Држава гарантује за дугове, које би индустријска предузећа закључила у иностранству.

Какви су изгледи за остварење ових предлогаг Колико може наша индустрија очекивати помоћ са овг странег

Кредит који је наша Народна Банка ставила на расположење нашој привреди износи око 1'љ милијарде динара; у том износу учествује наша индустрија, са нешто више од 300 милиона. Захтев наших индустријалаца иде на то: да се