Ekonomist

|. =

Самостална грађанска одговорност министра може бити двојака: а) одговорност приликом извршавања буџета за оште_ћења нанета држави и 6) одговорност изван буџета за незаконите радње када нису кривичне.

1. У погледу прве одговорности поставља се питање о улози коју има Главна Контрола. Ранији српски систем је у лепом и прецизном излагању проф. Слободана Јовановића био следећи. „Под старим српским Уставом, сматрало се да министри, као наредбодавци првог степена, одговарају материално пред Главном Контролом за прекорачење буџета, али да између њих и осталих лица одговорних пред Главном Контролом постоји ова разлика; сва друга лица Главна Контрола може узети на одговор одмах, докле у случају министара мора чекати на скупштинско решење о завршном рачуну. Ако би Скупштина одобрила буџетске неправилности показане у завршном рачуну, онда би Главна Контрола, на основу тога скупштинског решења издала министрима разрешницу; ако Скупштина не би одобрила буџетске неправилности, Главна Контрола, не чекајући ништа. више, прелузела би противу министара потребне мере за наплату свих тих преко буџета потрошених сума. Карактеристика старога српскога система била је у томе, да су и министри улазили у ред лица одговорних пред Главном Контролом; њихов положај био: је само у толико друкчији, што су они могли за своје буџетске неправилности тражити од Скупштине накнадно. одобрење. Али, докле то одобрење не би добили, Главна контрола стављала је све ванбуџетске издатке привремено њима на терет, — и чим би постало извесно да не могу добити накнадно удобрење од Скупштине, Главна Контрола, и без нарочитог скупштинског позива, из властите инициативе, почињала је противу њих свој редовни поступак за накнаду теле) |

У садашњем праву то није одређено, и законске одредбе изазивају дискусију. Несумњиво је једно, кад Народна Скупштина да разрешеницу министру, онда је тиме ствар дефини-

1) Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1924, ст. 281.