Ekonomist

290

сасвим правилно. Одговорност, која значи санкцију незаконитости, то је институција на којој се држи право и услед тога може се сматрати да су самим тим (када је призната одговорност министара, а она је морала бити призната у данашњој држави) неки од судова надлежни и само има да се изаберу они који су пре свега надлежни за то, када је већ такав. случај да се не могу ставити у компентенцију само једном. То су пак редовни).

При крају да споменемо за утеху али не и за оправдање, оно што је споменуо и г. Велисав Н. Вуловић, да иу Белгији нема специалног закона који организује саму процедуру, и ако је, разуме се, усвојен принцип кривичне одговорности. Али мишљење је скоро свих писаца да је за грађанску одговорност министара потребна оптужба Доњег Дома, а да суди редован суд, Касациони Суд.

– 2. Мзванбуџетска грађанска одговорност има основа у томе, што начелно један државни орган, на првом месту један чиновник, може учинити једну незакониту радњу којом оштећује појединца одн. државу која одговара за њега, и ако она није кривична. То има просто основа у томе, што је могуће да је један акт незаконит, и ако он није оглашен за кривични деликт. Да ли ће бити одн. кад ће бити, то је зависно од позитивног права. Овде можемо само толико рећи о том начелном питању. Што се специално тиче министарске одговорности, грађанска ће постојати увек када Краљ и Скупштина нису оптужили министра за повреду закона, међутим акт није нити кривичним закоником, нити којим другим специалним обележен као кривични. На име, по закону о министарској одговорности, министар може одговарати и за дела које нису предвиђена појединим законима, и само се одређује величина казне (чл. 3.). Неусвојивши енглески систем, по коме министар одговара и за повреду државних интереса, и без повреде закона, одн. за једну озбиљну погрешку, штетну по државу,

1) Исто тако мисли и даје сличну. аргументацију В. Н. Вуловић, ор. с. ст. 700., 701. Он има добру мисао да не сме бити закона рго Гогта (В. моју књигу Одговорност државе, ст. 105). Њему још фали позитивна аргументација да су надлежни баш грађански („редовни“) судови, а не који други: Али то је он претпоставио. |