Ekonomist

291

луално право, једна врста својине које личност повређена не би могла бити лишена, и тужба да му се уважи право. може "битн обустављена само на основу једног текста или једног "извесног принципа. Текста данас нема!) Али такође и уколико «се тиче државе.

Прост здрав разум изгледа да намеће још одговорност новчану, а правила правна изгледа то не одричу. Држава је, "заиста, једна личност, и треба да може да се позове против министра на чл. 1382 Соде Слуп-а“>)

Но права и још већа дискдсија се води који суд ће бити надлежан у овом случају. Још посланик Готје де Клањи (00цНег де Сјаспи) био је поднео предлог !. јула 1895. по коме има да буду надлежни цивилни судови. У науци такво гледиште насупрот на пр. Есмену заступа проф. Бертелеми, но само кад је погрешка министрова лична. Он вели: Ако може фбнти сигурне одговорности министра ангажованог личном погрешком у служби, ми не видимо ни један принцип који би допустио да се одбије овде судска одговорност.“•) Ваља имати на уму да је ту реч о личним погрешкама у слислу француског гледишта, француске праксе и теорије, по којој државни орган, не одговара за све своје погрешке, већ за оне које нису „у смислу функције“ или „у психолошким границама функције“. То разликовање је карактеристично и врло важно у целој материји одговорности државе као и чиновника у опште, о чему ћемо говорити у засебној расправи.

За нас је овде најважније да констатујемо да се у Француској цивилна одговорност министара како према држави, "тако и према појединцима одваја од кривичне и чини од ње независном и при аргументисању се иде до општих принципа, као што је неприкосновеност индивидуалног права и чак до правичности када се говори као Есмен, што се види из ци-тираног, O простом здравом разуму.

При крају најзад да поменемо да у пракси са одговор-

ношћу министара иде тешко и у Француској и тамо се често каже да ниједан грађански суд не би пристао да призна тужбу

1) Esmein, op. cit, 67. 658. *) Esmein, op. cit, se. 655 3) Berthelćemy op. cit. cr. 71 n 72