Ekonomist

551

prestati sa inflacijom, i što je još važnije treba nagovestiti i pripremati taj preokret u novčanoj politici.

Taj plan nije neostvarljiv i Francuzi su počeli donekle u tom smislu raditi. Ubrzo su pak prestali sa tom politikom započeli deflaciju ali sn i od nje morali odustati. Međutim plan je vrlo prost. — Uzrok inilaciji bile sn državne potrebe; otuda dug države emisionoj ustanovi. Sređivanjem prilika država počinje da odužuje svoj dug emisionoj ustanovi, a/? ova фај помас ропооо pušta u saobraćaj putem Rhredifa trgovini i industriji.

Kod nas bi se sličnom politikom moglo mnogo učiniti. Kada bi država uspela da izvesan deo svoga duga olplati Narodnoj Banci, davši joj zakonsko odobrenje da taj iznos. može upotrebiti na kreditovanje irgovine i industrije, onda fo ne bi svakako bila inilacija, a mnogo bi-se pomoglo privredi, koja poglavito pati od visoke kamatne stope. Zakonsko odobrenje bilo Di potrebno jer po našem zakonu o Narodnoj Banci državni dug пе ulazi n komtigent određen privredi. i;

Smanjenje opticaja pak moglo bi se vršiti samo u slučaju da se smanje potrebe za novcem i kada opšti nivo cema počne skakati.

Videli smo kakve sve OLD. vrše 1 гасђа i deflacija ı to u unufirašnjosti zemlje nezavisno od međunarodne frgovine. Uzrok tome jesu jedino promene opšteg nivo-a cen4, odnosno vrednosti novca. S toga je i glavno sredstvo za obezbedenje pravilnog i mirnog razvoja proizvodnje održavanje s/a/mog opšteg nivo-a cena, Što se može poslići prigodnom kredimom politikom i menjanjem veličine opticaja. Е “

Devizni kursevi odnosno vrednost novca prema stranim monetama odredena je njegovom vrednošću u zemlji, i. j. njegovom kupovnom moći. To je dokazao prof. Kasel u svojoj leoriji pari-. teta kupovne moći, koju još niko nije uspeo da pobije i koju sve veći ı veći broj ekonomista usvaja. Istina je jedino da se češće menja internacionalna vrednost novca nego njegova vredсепа, usled toga što su sfrane monele berzanski artikli dok svi ostali proizvodi to nisu. Te povremene, većinom sezonske promene deviznih kurseva mogu se uspešno of{kloniti deviznom politikom, naročito terminskim poslovima, jer fu rizik prelazi na kreditne ustanove, koje su ne samo pozvanije da ga snose nego

37“