Ekonomist, Jul 01, 1925, page 66

566

Не само да ће Поштанска Штедионица играти важну улогу на нашем ефектном тржишту (као велики купац државних папира) већ постаје важан кредитни фактор, поред Народне Банке и Управе Фондова. Најзад, ни по своме рентабилитету није ова установа слаба. Према рачуну губитка и добитка за 1924 годину, укупан (бруто) приход износио је 31,4 милиона динара. На режију је дато 7,1 милион (лични издаци и управни трошкови), а камата је исплаћено 3,7 милиона. Чиста добит износи 18,4 милиона, од које је пет и по милиона унесено у резервни фонд, а државној благајни стављено је на расположење као буџетски приход сума од 11,6 милиона динара. -

Центра ла индустријских – корпорација (Краљевине (А

Главни Збор Централе Индустријских Корпорација Краљевине С. Х. С. одржан је 21. јунат. г. под председништвом Г. И. Бајлонија. |

Збор је проучио реферат о раду Централе y 1924. r. и у првим месецима 1925. г. који је поднео г. Ћурчин, генерални секретар Централе. Реферат пре свега утврђује: да Централа сада представља све регионалне индустријске корпорације целе државе; она је на путу организације стручних корпорација од којих четири већ припадају Централи. Реферат истиче међу осталим два значајна успеха Централе:

1) Закон, који осигурава индустријским облигацијама ослобођење од такса и све повластице у погледу сигурности, које ужива Државна Хипотекарна Банка, и

2) нову царинску тарифу, која обезбеђује младој индустријн наше државе потребну заштиту.

После извештаја о кредиту у иностранству реферат прелази на део, који је посвећен социјалним питањима, дотичући се збора послодаваца у Стрезии Међународне Конферен- ције Рада у Женеви у овој години.

Реферат истиче напредност социјалних закона у Југославији, која у многоме прелази ону западних земаља, и ако је индустријски много мање развијена него оне државе. То је пре свега случај са законом о социјалном осигуравању, који је састављен у духу Москве и ако је политички смер Југославије баш супротан.

Реферат се завршава са предлогом резолуције, која је била примљена од Главног Збора, и која је упућена влади са молбом да предложи Скупштини све оне међународне кон-