Ekonomist

566

Не само да ће Поштанска Штедионица играти важну улогу на нашем ефектном тржишту (као велики купац државних папира) већ постаје важан кредитни фактор, поред Народне Банке и Управе Фондова. Најзад, ни по своме рентабилитету није ова установа слаба. Према рачуну губитка и добитка за 1924 годину, укупан (бруто) приход износио је 31,4 милиона динара. На режију је дато 7,1 милион (лични издаци и управни трошкови), а камата је исплаћено 3,7 милиона. Чиста добит износи 18,4 милиона, од које је пет и по милиона унесено у резервни фонд, а државној благајни стављено је на расположење као буџетски приход сума од 11,6 милиона динара. -

Центра ла индустријских – корпорација (Краљевине (А

Главни Збор Централе Индустријских Корпорација Краљевине С. Х. С. одржан је 21. јунат. г. под председништвом Г. И. Бајлонија. |

Збор је проучио реферат о раду Централе y 1924. r. и у првим месецима 1925. г. који је поднео г. Ћурчин, генерални секретар Централе. Реферат пре свега утврђује: да Централа сада представља све регионалне индустријске корпорације целе државе; она је на путу организације стручних корпорација од којих четири већ припадају Централи. Реферат истиче међу осталим два значајна успеха Централе:

1) Закон, који осигурава индустријским облигацијама ослобођење од такса и све повластице у погледу сигурности, које ужива Државна Хипотекарна Банка, и

2) нову царинску тарифу, која обезбеђује младој индустријн наше државе потребну заштиту.

После извештаја о кредиту у иностранству реферат прелази на део, који је посвећен социјалним питањима, дотичући се збора послодаваца у Стрезии Међународне Конферен- ције Рада у Женеви у овој години.

Реферат истиче напредност социјалних закона у Југославији, која у многоме прелази ону западних земаља, и ако је индустријски много мање развијена него оне државе. То је пре свега случај са законом о социјалном осигуравању, који је састављен у духу Москве и ако је политички смер Југославије баш супротан.

Реферат се завршава са предлогом резолуције, која је била примљена од Главног Збора, и која је упућена влади са молбом да предложи Скупштини све оне међународне кон-