Ekonomist

Стање Народне Банке.

Међу објављеним подацима о нашем финансијском стању, Минестар Финансија посвећује пажњу и кретању важнијих позиција у пословању Народне Банке. Тако се на прво место истиче метална подлога, која је стално расла и то: ~

31. децембра 1922. године 219,3 мил. динара 81. Е 1020 S 4473 , > 81. 5 1924. = 14,83. 5 90% јуна Ор о 461,7 ~» »

Као што се види, има извесне разлике- између стања крајем прошле године и средином ове године, али то не значи да до краја 1925. год. неће порасти сток девиза. За последњи месец дана увећала се партија стране монете са 2,8 милиона динара, а депон на страни порасли су за преко пола милиона. За последња три месеца метално покриће код новчаничне банке овако се кретало:

30. априла 442,1 милиона 31. маја 458,0 : 30. јуна – 4617 "

Кад се узме у обзир, да смо крајем прошле године достигли максимум новчаничног оптицаја од шест милијарди, онда је за пола године циркулација прилично опала (за 357 милиона). Према стању од краја маја о, г. новчанични оптицај смањио се за 126 милиона динара. -

Упоредо са смањивањем циркулације новчаница иде и опадање трговачких зајмова код“ Народне Банке. Дакле је крајем 1924. године било издато зајмова по есконту и ломбарду у суми од близу једне и по милијарде динара, дотле се на завршетку првог полугођа ове године -та сума смањила на 1.131,4 милиона динара.

За оцену наших кредитних односа врло је карактеристично, да је сума зајмова на менице пала први пут у мају испод милнарде (9942 милиона), а у јуну се још више снизила (на 938,6 милиона). Јер од како је у септембру 1922 есконт први пут достигао висину од једне милијарде, тако се до краја 1922 и кроз целу 1928 и 1924 годину. одржавао на суми од 1.100—1.300 милиона. Да ли би се из тога могло закључити, да је наступила лакша ситуација на новчаном тржишту» Већ се по билансама наших банака видело, да је готовина знатно већа него крајем 1923. Тако је у два најважнија центра нашег новчарства, готовина у каси и на жиро рачуну код Народне Банке износила у милионима динара:

19923: . 1924: . Загреб 988,9 3642 Београд 69,2 89,5

Љубљана показује такође велику готовину: 50 милиона код 8 банака, сем потраживања код новчании завода. У Београду је, као што се види, повећање за двадесет милиона, а у Загребу није било података за све банке до 1. јуна о. г. кадаје закључена статистика. Сем тога, потребно је напоменути» да статистика не обухвата стране банке (француска, бечка, прашка и енглеска)