Ekonomist

583

ничења), не би уживао ослобођење свог закупа од овог пореза, а уживао би таково ослобођење други мали земљорадник, који повлачи свој доходак додуше само из закупа, али му је тај доходак зато ипак већи од укупног дохотка оног првог земљорадника. Осим тога ће овде мали земљорадник, ако штеди и уштеду корисно улаже, имати одмах

доходак и из другог извора, а ослобођење би морало само због тога да престане.

Чл. 56 тач. 1 у вези са чл. 83, П. Предлажем, да се шачка 1 члана 96 преиначи тако, да гласи:

]) камате дугова, који терете предузеће, најамнине односно закупнине и други такови терети приватно-правне нарави, који терсте предузеће и умањују чисти приход, који запада пореског обвезника;

Пројект наводи под том тачком само најамнине за локале, но има и других најамнина односно закупнина, које могу да терете предузеће. Надаље ваља овамо уврстити и камате дугова, које терете предузеће, а које се према позицијама, што их наводи члан 56, и обзиром на тач. 6 члана 57 (реч „туђ“) не би могле одбити. Те камате сачињавају у нормалном случају — онај део чистог прихода предузећа, који не запада порезног обвезника него његовог веровника, који од тог дела чистог прихода већ плаћа порез на ренте (в. чл. 62 т. 1 и 2). Када се те камате не би одбијале од бруто прихода, водило би то дакле до двоструког опорезовања њиховог износа, једанпут код веровника (порезом на ренте) а други путкод дужника (порезом на предузећа); овај последњи би имао да плаћа и сноси порез на одговарајући износ чистог прихода, који не улази у састав његовог него у састав туђег дохотка, а-то и онда, када би износ камата апсорбирао читав чисти приход. Како се према техници, која је предвиђена у овом пројекту за одмеравање пореза на предузећа, одбијање камата да овде провести без посебних потешкоћа, има се оно и допустити. То је допустио и зак. чланак 1Х: 1909. о опћој тециварини (5 15 тач. 5) — који припада низу закона из 1909. познатих под именом Векерлове реформе директних пореза, — а практицирало се је то и на основу старијег зак. чланка ХХГХ: 1875. (према poem. фин, суда 574 из 1884), који је уз различите преинаке још на снази у Војводини, Хрватској и Славонији, Међумурју и

39%