Ekonomist

916

т. ј. ове три позиције пребацују реализовану номиналу зајмг преко 170.000 долара, а на радове би се стварно утрошило 1,091.000 долара.

Накрају седме године главни моменти би изгледали овако:

1) реализовани радови би изнели округло 7,637.000 долара;

2) од тога општина из својих извора би дала у виду плаћеног интереса и камате округло 5,102.000 долара или (66.80/,;

3) зајмодавац би из других извора финансирао радове са 2.585.000 долара (33.207);

4) сем добити по основу зајма (интерес, курсна разлика) зајмодавац би на основу голе титуле предузимача добио 762.000_долара;

о) општинске финансије морале би из својих редовних извора за то време, поред суме на име интереса и отплате, вршити и остале горе наведене издатке (провизије банкарима, трошкови котирања) и трпети наведене губитке интереса као и незгоде месечног полагања ануитетских сума унапред;

6) овај би терет за општинске финансије био подељен овако: 700.000 долара узимао би се из чистог приноса од електричне централе и трамваја (који у осталом у својој целини чине чист губитак смањен за ових 700.000 долара), а остатак од 4.702.000 долара (265 660.000 динара) имао би пасти на терет општег буџета т.ј. просечно годишње оптерећење 37.951.000 дин. или 33 70%/, радовних расхода по предлогу буџета за 1925. год.

Овде се намеће само собом питање; какав је интерес Општине да закључује зајам за горње радове, на које би се утрошило 7.637.000 долара, када она за време њиховог извршења и ради њих мора из својих редовних прихода издати 5.102.000 долара (66.80")г А да је овакав зајам, како га понуда замишља потпуно излишан, најбоље he се видети када се узму у обзир издаци на интерес и отплату још само за осму и девету годину. — Ови издаци у осмој години износе 1.217.000, а у деветој 1!.169.000 долара, т.ј. ови издаци за девет година скупа износе 7.488.000 долара, дакле само за 149.000. долара мање но што би се утрошило на радове у случају закључења зајма. Напомена. Ова је разлика знатно мања ако се узме у обзир и они остали издаци око зајма.