Ekonomist

41

трговинске ситуације (1918. г.): фаворизирање увоза, а отежавање и забрањивање извоза.

Тако је код нас увоз многе земаљске потребе за исхрану и снабдевање или сасвим ослобођен или подвргнут само ниским минималним царинама, без обзира на увозне ставове трговинских уговора, односно чак без обзира и на порекло робе. (Решење Министарског Савета ЦБр. 17392 од 23. септембра 1919. г.) Један једини изузетак код увоза био јеу 1920. години код чисто луксузне робе. Тада је њен увоз био забрањиван из чисто фискалних разлога, јер се у тешкој валутној кризи, када је динар нагло почео падати, хтело отежати одлив здраве валуте из земље. Иначе, ишло се стално на фаворизирање увоза. За доказ поред и поменутог решења Мин. Сав. од 23. септ. 1919. г. нека послужи и доцније решење Економско-Финансијског Комитета Министара ЦБр. 55590 од 1920. г. и ЦБр. 61602 од 22. септембра 1920. г., којима су дате најшире повластице без рока и без обзира на порекло робе за увоз артикала потребних за обнову и потпору земаљске индуструје. (На пр. за сва производна средства грађевински и хемијски материјал, сва подвозна срества и све сировине и полупрерађевине.) Напомињем да је ова олакшица трајала код нас пуних пет година, енергично помажући полет народне индустрије у целој територији СХС и привредну обнову опустошене Србије, и да је она укинута тек ове 1925. године решењем Мин. Савета од 19. јуна.

Због тешке исхране и обнове земље и ради олакшице у узајамној помоћи са иностранством у првим годинама после рата (1919. и 1920.) закључени су и први нови трговински уговори са Чехословачком и Аустријом у форми компензационих односно контингентних уговора. Али одмах после две године у 1921. и 1922. г. успели смо закључити у интересу олакшане међународне трговине читаву серију нових нормалних трговинских уговора као оних пре рата, сви са највећим повлашћењем. У интересу што веће олакшице за међународну трговину и царински промет, ми смо у исти мах 4. јуна 1921. г. сами аутономно мењали т. ј. смањивали и минималне ставове у нашој општој аутономној царинској тарифи, често чак и испод уговорених ставова. А у 1924. г. и 1925, г. ушла је Краљевина СХС у сасвим нормалну фазу уобичајених